Magazin

Penzionere čeka teška 2022. godina, ni Robin Hud i predizborni paketi neće ispeglati poskupljenja

kafa i mleko
Printscreen

Više od pola miliona penzonera u Srbiji prima penziju ispod 20 hiljada dinara. Sa novim poskupljenjima naše najstarije čeka još teža 2022. godina i pored srpskog Robin Huda koji ih je prvobitno džepario pa im pred izbore šalje paketiće.

Kolumnu Milenka Vasovića prenosimo u celosti:

Beograđanka D. još ne zna da je mleko poskupelo. Njen komšija, a moj poznanik, koji je snabdeva, uredno joj vraća kusur od stotke iako to isto mleko plaća 110 dinara. Kaže, njemu to ništa ne znači, a ona bi se potresla isto kao kad joj je rekao za poskupljenje ulja.

Penzionerka D. je u grupi sa 600.000 sapatnika čija je penzija ispod dvadeset hiljada – granice siromaštva. Sa najavljenim povećanjem ova starica će i dalje ostati u zoni gladi. Takva su pravila igre, ima 600 miliona za Premijer ligu, nema za sirotinju.

Država je za najstarije pripremila povišicu od 5,5 odsto u 2022. To je nedovoljno za bilo kakav boljitak, čak se sa sigurnošću može reći da će ova populacija živeti teže nego u 2021.

Za veliku većinu povišica će unapred otići u tuđe ruke. Oko milion penzionera prima manje od proseka (29. 374 dinara) i sem za komunalije i struju, ostatak novca troši još jedino na hranu. A struja i hrana su već na godišnjem nivou poskupele za po osam odsto. To je početak, a gde je kraj 2022. i koliko nas poskupljenja još čeka?

Znam, biće i predizborna pomoć države u februaru po 20.000 dinara. To će samo trenutno popraviti sliku, ali to nije nikakva sistemska promena, To je kao mazanje kolena kremama koje deluju sat, dva…

Mogao se taj novac (290 miliona evra) drugačije iskoristiti. Na primer, da se ukine odbijanje onima koji imaju pun radni staž, a nemaju propisane godine života. Oni su ispunili jedan uslov za penziju i zašto bi bili kažnjavani. Još ako im je penzija ispod prosečne, to je tiho ubijanje od strane države.

Mogle su se uvesti i druge olakšice, oslobađanje od TV takse i sličnih nameta. Na godišnjem nivou, to nije beznačajna suma. Ili, zašto penzionere koji su ispod granice siromaštva ne osloboditi plaćanja poreza na imovinu.

Čitao sam na društvenim mrežama jecaj žene koja prima 16.000. Kad plati račune i porez na stan, ništa joj ne ostane za hranu i lekove. Srbija je valjda jedina zemlja na svetu u kojoj socijalni slučajevi plaćaju porez na imovinu. Na bogatstvo, šta li? Kao da je problem što ti nesrećnici imaju krov nad glavom.

Ima još ideja koje bi popravile situaciju najugroženijih, a državu ne bi mnogo koštale. Ali neće mene PIO za savetnika, a hoće Danilovog druga za direktora. Uostalom, ja nisam fizioterapeut kao drug Relja.

Kaže vlast, penzije nikad veće, kakva laž. U 2012., kad su naprednjaci zajašili državu, prosečna penzija je dosezala do 60 odsto od prosečne plate. Danas je taj odnos jedva iznad 48 odsto (29.374 naspram 64.000).

Te 2012. prosečna penzija je iznosila 214 evra. U 2021. „dogurala“ je do 248. Ako se u tu računicu za svaku godinu uvede inflacija od nekoliko procenata, eto prave slike. Penzija u 2021. vredi manje nego penzija u 2012.

Prema istraživanju agencije Anadolija, Srbija je na samom dnu regiona po visini penzija: Hrvatska (373) Crna Gora (293), S. Makedonija (255) Srbija (249) i BiH (215). Ista agencija navodi da su u S. Makedoniji od 2013. do danas penzije porasle za 77 odsto odnosno sa 144 na 255 evra.

Naprednjačka formula – plačeš nad sudbinom baka i deka, a usput ih džepariš, posle ih pred izbore kupiš vrećom deterdženta i kilom pirinča. Začarani krug.

Izvor: Nova.rs

Kad imaš platu od 300 €, čekaju te penzija od 14.000 i recka na pijaci

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

321 Shares
321 Shares
Share via
Copy link