Srbija

Živećemo sa penzijom od 100 € mesečno. Dobro došli u zlatno doba srpske ekonomije

penzioneri-Vesna-lalic-Nova

Prema podacima Fonda PIO u Srbiji ima 1,68 miliona penzionera, a milion penzionera (62 odsto) živi sa prihodima do 30.000, a dok trećina od tog broja dobija manje od 15.000 dinara mesečno.

Među tim ljudima najgore prolaze poljoprivredni penzioneri sa primanjima koja ne mogu da pokriju ni hleb i mleko jer na njihov račun mesečno legne i manje od 5.000 dinara. U Srbiji je 163.684 poljoprivrednih penzionera. Oni žive sa 11.893 dinara mesečno u proseku.

Međutim, prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihaila Arandarenka još su ugroženija stara lica koja nemaju pravo na penziju. On je istakao da Srbija danas ima raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija.

Kako piše N1, kada se statistički porede zarade i troškovi života to izgleda ovako: prosečna penzija u Srbiji je 29.374 dinara, plata (martovska) 65.289, a prosečna potrošačka korpa (februarska) za tročlano domaćinstvo 74.892,57 dinara.

Profesor Arandarenko objašnjava kako većina penzionera ima male, a mnogi od njih i veoma male penzije sa kojima jedva preživljavaju.

– S druge strane, kod nas je razlika između najniže i najviše starosne penzije 9:1, dok je u većini zemalja u okruženju ta razlika dosta manja. Na primer, u Sloveniji ili Slovačkoj, koje imaju sličan sistem kao naš, ona ne prelazi odnos 1:4 ili 1:5. U mnogim drugim zemljama, uključujući i neke na Zapadnom Balkanu, uvedena je neka vrsta socijalne penzije, dok kod nas veliki broj starih lica nema nikakvu penziju – kaže ovaj profesor.

Ovako izgleda tabela PIO fonda koja prikazuje broj korisnika i iznos penzija za sve kategorije osiguranika od iznosa od 30.000 dinara.

Od ukupnog broja penzionera koji iznosi 1.678.367, penziju po osnovu zaposlenosti steklo je 1.418.569 građana, kako pokazuju podaci PIO fonda za april 2021. Sa druge strane po osnovu obavljanja samostalne delatnosti penziju prima 101.960 građana, a poljoprivrednih penzionera ima 157.838.

Osim poljoprivrednih penzionera postoji i jedna ugroženija grupa, navodi Arandarenko, a to su stara lica koja nemaju prava na penziju, a među njima je najviše staračkih poljoprivrednih domačinstava.

– Paradoksalno, pošto se naš penzijski fond jednom trećinom puni iz opštih poreza, svaki put kada takva lica plate npr. akcizu na benzin, ili kupe nešto u prodavnici, oni finansiraju penzije drugih, imućnijih penzionera, dok oni po tom osnovu ne mogu da ostvare nikakvo pravo – ukazuje Arandarenko, navodeći o kao delimično relikt socijalizma u kom su ljudi podstaknuti da rade u društvenom, tačnije nepoljoprivrednom sektoru.

 

On dalje kaže da je to, sa druge strane, delimično i trag reformi od pre dvadeset godina kada je povećanje razlika u penzijama moralo biti dodatno finansirano iz opštih prihoda države.

Ono što je opštepoznato svim radnicima u Srbiji jesu crna i siva zona rada gde su oni često neprijavljeni, te nemaju upisan staž, ili su pod ugovorom prijavljeni na minimalac te su im i porezi i doprinosi isto tako niski. Postoje i situacije gde ne „regularno zaposleni“ ne primaju platu na dok su na bolovanju, a umesto toga dobijaju manje od minimalne zarade što je kršenje radnih prava.

Ranije je bilo priče o tome da bi trebalo da se uvede garantovana penzija u vidu određenog mesečnog iznosa koji bi primali građani Srbije sa napunjenih 65 godina, a koji nemaju dovoljno staža ni za starosnu penziju. U maju je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić najavio predlog za uveđenje minimalne garantovane penzije od oko 12.000 dinara u vidu socijalne pomoći starijim građanima koji nisu stekli uslove za penziju, a ne primaju ni socijalnu pomoć.

Arandarenko za N1 kaže da smatra da u Srbiji već sada postoje raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija, ali da se taj novac mora raspodeliti na sva stara lica – i ona koja imaju i ona koja nemaju penziju.

– Ne samo što postoji moralni osnov, nego već danas postoje i raspoloživa sredstva za uspostavljanje socijalnih penzija. Kada bi se tih tri do četiri odsto BDP iz opštih poreza države kojima se dopunjavaju sadašnje penzije kroz jedan duži tranzicioni period prilagođavanja preraspodelilo na sva stara lica – kako na sadašnje penzionere, tako i stara lica koja nemaju nikakve penzije – siromaštvo starijih lica moglo bi da bude značajno smanjeno – objasnio je.

On upozorava da će, ako se zadrže postojeća pravila još dugo, doći do produbljivanja socijalnih razlika između starih lica.

– Jer, sada je sve više ‘tranzicionih gubitnika’, onih koji su izgubili posao tokom 90-ih i 2000-ih, ili ostali zaglavljeni u sivoj ekonomijii, penzioniše sa vrlo niskim penzijama od kojih često ne može da se živi, ili ulaze u starost bez prava na bilo kakvu penziju – zaključuje ovaj profesor.

Toma ‘Je*ote’ Mona odlučuje kome će se poklanjati javno zemljište, jer morala odavno više nemamo

395 Shares
395 Shares
Share via
Copy link