Kolt je prvi srpski konj koji je izvezen direktno u Ameriku, čime su probijene granice za ostale odgajivače iz Srbije. Za ovaj uspeh je zaslužna Novosađanka Jovana Bukvić, nekada državni prvak i reprezentativac u preskakanju prepona. Prvi izvoz konja iz Novog Sada za San Dijego dogodio se 18. februara ove godine, a Jovana planira da još više razvije ovaj biznis u našoj zemlji.
– Put iz Srbije za Los Anđeles je trajao šest dana, pošto je konj prvo transportovan prikolicom direktno do Amsterdama, a zatim posle dva dana odmora je ukrcan na direktan let za Los Anđeles. Potom je bio u specijalnom karantinu na aerodromu, onda transportovan u svoju novu kuću u sunčanom San Dijegu. Svi smo premoreni, ali i presrećni jer smo uz sav trud i rad došli do uspeha – kaže Jovana.
Ovo je bio pilot projekat u koji je Jovana uložila dosta vremena i novca, dosta rizikujućo. Ona se nada da će na ovaj način američko tržište dobiti kvalitetne konje po povoljnoj ceni, a ljudi iz Srbije dobiti novo tržište.
– Amerikanci obično uvoze konje iz zapadne Evrope, jer je iz zemalja Evrposke Unije značajno olakšan proces transporta. S druge strane, susreću se sa neuporedivo višim cenama rekvizita. Za mene je ovo izazov, jer imam želju da pokažem da i Istočna Evropa ima kvalitet svetskog nivoa. Srbija je prepuna kvalitetnih konja i ljudi koji se bave ovim sportom, pa je šteta da ti ljudi nemaju iste prilike kao njihove kolege iz zapadnih zemalja – kaže Jovana Bukvić.
Jovana ističe da ovaj biznis nije nimalo jednostavan, posebno zbog toga što Srbija nije članica EU. Zbog ovakvog presedana, stručnjaci za uvoz i transport iz Nemačke nazvali su Jovanin projekat slučaj J(džej). Ova devojka živi na stalnoj relaciji između Amerike, Holandije i Srbije, a jahanjem se bavi od pete godine.
– Imam veliku nostalgiju, zbog čega dolazim u Novi Sad kad god imam priliku i svaki put me nešto novo oduševi – kaže ova Novosađanka.
Ono što je još zanimljivo jeste da je ona u Ameriku otišla isključivo zbog studija, ali se uz to konstantno trudila da stekne sveobuhvatno radno iskustvo i ostvari što više poslovnih veza. Ta iskustva primenjuje trenutno i u Holandiji, gde se nedavno preselila kod svog dečka, pa sad zajedno rade na razvijanju biznisa.
– On je Holanđanin, nećete verovati, upoznali smo se u Novom Sadu i to baš na Exitu – objašnjava Jovana i dodaje da je i njen partner takođe očaran Srbijom, a pogotovo Novim Sadom.
Ova devojka je želela da ispriča svoju priču najviše zbog mladih u Srbiji, kako bi i njih motivisala. Ona je radila u manjoj porodičnoj firmi ali i u internacionalnim kompanijama, provodila vreme sa uspešnim ljudima, putovala svetom, ali je nije sramota poštenog rada, pa makar to bilo i krečenje nečije kuće.
– Nijedan san nije nedostižan, ali da bi se ti snovi ostvarili potrebno je da mladi ljudi budu spremni na stalno angažovanje, mnogo rada, čestih žrtvovanja, gde je najvažnija upornost i istrajnost. Moja velika ljubav su konji, a san mi je da uspem u ovom biznisu kako bih napravila novi, lakši način transporta, stvorila novo tržište srpskim konjarima i da bih dokazala da se uz veliki trud i rad može doći do rezultata – kaže ona.
Na svom putu do cilja, osim konstantne podrške porodice, naišla na pomoć mnogih kvalitetnih stručnjaka u svojim branšama, poput Dejana Suvajdžića i njegove porodice iz Konjičkog centra Novosadski sajam, bez kojih ne bi bila tu gde je danas.
Izvoz
– Srbija mi je još jednom dokazala da je prepuna divnih ljudi koji daju sve od sebe da pomognu jedni drugima. Trebalo bi mi tri dana da vam nabrojim ceo tim ljudi koji mi je pritekao upomoć i bez kojih bi sve ovo bilo neostvarljivo. Trenutno sam u Americi, ali baš zbog takvih ljudi, jedva čekam da se vratim svojoj prelepoj Srbiji! – kaže Jovana Bukvić.
Srbija godišnje izvozi 50-ak konja, uglavnom u okolne zemlje, i to, mereno po toni žive vage, po cenama znatno nižim od goveda, a tek nešto višim od svinja.
Dodaj komentar