Lajka je možda i najpoznatiji ulični pas u istoriji civilizacije, ali ju je čovek kao i po dobrom starom običaju razočarao iskoristivši njeno poverenje. Nadimak Svemirski pas dobila je kao pionir među kosmonautima, a njena sudbina zasigurno nije određena nekim naročitim poznavanjem prilika u kosmosu.
Neko je na ulicama Moskve pronašao Lajku i odredio njenu sudbinu. Neko je odlučio da lansira psa u svemir i Lajka je verovala onome ko ju je sklonio sa hladnih ulica. Čovek odredi i životinja pati. Tako je u 99 odsto slučajeva na ovoj planeti.
Kada su ljudi iz ekipe birali psa kojeg će poslati u svemir odlučili su da mora biti fotogenična ženka. Lajka je zatim upisana u istoriju kao prvo živo biće koje je napustilo zemljinu atmosferu na putu bez povratka.
Pre 65 godina, 3. novembra 1957. godine, SSSR lansirao je satelit sa Lajkom u njemu kako bi testirali sigurnost za buduće ljudske misije.
– Devet krugova oko Zemlje učinili su Lajku prvim svetskim astronautom koji je žrtvovan da bi naredne misije u svemiru bile uspšene – rekla je jednom prilikom ruski biolog Alilija Kotovskaja, koja je ponosna na svoj rad Lajkinog trenera.
Pre Lajke je bilo nekoliko pokušaja sa drugim psima koji su leteli po nekoliko minuta samo da bi naučnici došli do podataka kako se snalaze u bezgravitacionom stanju. Ipak, Lajka je bila prvi pas koji je zaista i poslat u svemir.
Da bi se psi prilagodili na kapsulu pod pritiskom koja je dugačka samo 80 centimetara, Kotovskaja ih je trenirala tako što ih je na svakih par dana premeštala u sve manje kaveze. Pas bi prošao i test pod centrifugom, koja stimuliše snagu pri lansiranju satelita, ali i buku.
Od svih drugih kandidata upravo je Lajka, trogodišnji mešanac sa ulica Moskve, najbolje prošla na testovima.
– Birali smo ženke jer one ne moraju da dižu nogu pri mokrenju i tako zauzimaju manje prostora. Birali smo lutalice jer su snalažljivije i nisu previše zahtevne – priča Kotovskaja dodajući da su psi morali da budu i fotogenični.
Osim fotogeničnosti zbog propagande dobijali su i značajna imena. Ime Lajka dolazi iz ruske reči koja znači “lavež”. Kotovskaja kaže da je imala izuzetnu narav, prilagodljivost i inteligentno-upitni pogled i dodaje da su veče pred misiju svi članovi tima došli da se oproste od Lajke.
– Znali smo da će ona uginuti tokom leta, u to vreme nije bilo načina da je vratimo. Otišla sam da je posetim, zamolila je da nam oprosti i plakala sam dok sam je poslednji put mazila – priča Kotovskaja. Dan kasnije, Lajka je krenula na put bez povratka.
Satelit Sputnjik lansiran je u 5:30 po moskovskom vremenu iz Kazahstana, a u početku je sve izgledalo kao da ide po planu.
– Tokom poletnja Lajkino srce se jako ubrzalo, a tek posle tri sata se vratilo u normalu. A onda je odjednom tokom devetog kruga oko Zemlje, temperatura u kapsuli počela da naglo da skače i dostigla 40 stepeni Celzijusa, zbog nedovoljne izolacije od sunčevih zraka.
Iako je postojala nada da će Lajka ostati živa barem 10 dana ona je preminula zbog toplotnog udara i dehidracije nakon samo nekoliko sati od lansiranja.
Sovjetski radio je uprkos tome nastavio da izveštava o “dobrom zdravlju” Lajke, koja je postala planetarna heroina.
Prema zvaničnoj verziji koje se Moskva dugo držala, Lajka je uginula od otrova stavljenog u hranu da ne bi izgorela prilikom ponovnog ulaska kapsule u atmosferu.
Sam Sputnjik se raspao u atmosferi 14. aprila 1958, iznad Antila. Lajka je tada već mesecima bila mrtva.
Svemirsko putovanje Belke i Strelke, prvih pasa koji su se vratili iz svemira 19. avgusta 1960, otvorilo je put Juriju Gagarinu koji je 12. aprila 1961. postao prvi čovek u svemiru.
Lajka se slavila u Sovjetskom savezu, o njoj se učilo u čitavom svetu, ali njen pogled poverenja u čoveka i njegova sposobnost da koristi slabije od sebe za lični benefit tužna je činjenica naše prirode.
Neko će povući argument kako je Lajka zarad ove žrtve postala besmrtna u istoriji, ali sama pomisao na istoriju, koju sam nekada zaista obožavao, danas mi stvara snažnu mučninu.
Toliko nepotrebnih žrtava, toliko igranja boga, toliko tužnih sudbina i toliko patnje, da bi mi danas samo pričali o herojstvu u vreme kada je žrtva, saosećanje, solidarnost i herojstvo mao takvo gotovo komercijalizovano i izveštačeno. Ako nekako prihvatimo tezu da su životinje manje važne od ljudi onda se vrlo lako može zaključiti da su nekada zvanične eksperimente vršili nad životinjama, a da se poslednje dve godine to i zvanično promenilo.
Izvor: nportal.rs
Poslednja kolumna Đorđa Balaševića: Kad budete prebrojavali godine mog života…
Dodaj komentar