Magazin Novi Sad

Pusti novosadski parkovi i blagodarni betonski sadovi: Umesto 49 hrastova, 49 jarbola

park-novo-naselje
Nakon izgradnje/Foto: Marijana Mutavčieva

Novi Sad je nekada bio prepoznatljiv po predivnim drvoredima, širokim bulevarima, zelenim prostranstvima, negovanim parkovima i očuvanim prostorima duž obe strane obale Dunava.

Danas, nažalost, slika zelenih površina, zelenila i parkova nije nimalo lepa. Kada pogledamo parkove u samom gradu, njihovo stanje i kvalitet rastinja u njima, možemo reći da je situacija više nego zabrinjavajuća.

Ana Ferik Ivanovič, arhitektica koja se problematikom planiranja i očuvanjem javnih prostora i zelenih površina u gradu bavi preko 20 godina za Luftiku kaže da Novosađanima u parkovima nisu zanimljivi samo sadržaji poput terena za boćanje, terena za istrčavanje pasa i igrališta za decu samo jednog uzrasta.

– U parkovima možemo imati i prirodne vodene površine, prostore za razne vrste sportova od trčanja do penjanja po steni, male ekološke rezervate sa primerima iz prirode, koji bi bili edukativnog karaktera, prostore za muzička, likovna i druga umetnička događanja, kao i visoke stene napravljene od recikliranih građevinskih materijala koje se postepeno formiraju i ozelenjavaju sve dok ne dostignu visinu neke vrste vidikovca, sa kojeg se u krug može videti ceo grad.

Ideja je mnogo, samo ih treba oživeti u našem okruženju. Drugi gradovi u Evropi, poput Milana, Beča ili Pariza ulažu posebne napore za formiranje novih parkovskih površina i šuma, a sve u cilju umanjenja zagađenja u gradovima i drugih klimatskih promena. Mi svedočimo dugoročnom propadanju i smanjenju zelenog fonda, čitavim drvoredima suvih stabala koji stoje godinama. Najpogubnije po naše parkove su izmene planova i omogućavanje izgradnje novih kompleksa zgrada, koji će u okviru sebe imati tek 30 odsto zelenih površina, ako i toliko – objašnjava naša sagovornica.

Ana navodi da u Novom Sadu trenutno postoji šest parkova: Kamenički park, zatim Dunavski, Limanski, Futoški, Park pored železničke stanice i Novi park na Novom naselju.

– U mnogima od njih već postoje izgrađeni objekti. U nekima se povremeno održavaju javne manifestacije koje podrazumevaju zauzeće delova parka, ali ima i parkova u kojima se danas “gradi”, iako je po pravilu u njima zabranjena izgradnja bilo kakvih objekata – ističe Ferik Ivanovič.

Kamenički park je najveći novosadski park i nalazi se na desnoj obali Dunava.

– On je jedan od najočuvanijih park-šuma u okviru kojeg se minimalno intervenisalo, samo onoliko koliko je bilo neophodno da se kroz njega može prošetati, na trenutak sesti, sići do obale reke. Stabla u ovom parku su stara nekoliko decenija, prirodno su oformljena i uklopljena u ceo prostor.

kamenicki-park
Foto: J. Simić

U parku se oseća mir, spokoj i potpuna izolacija od buke i drugih negativnih uticaja. Ovaj park sa svim svojim “stanovnicima” još uvek živi u svom netaknutom ambijentu i nadamo se da će još dugo tako ostati – priča Ana.

Dunavski park se prostire na oko 3,93 ha i zaštićen je kao spomenik prirode.

– U njemu možemo videti mnoštvo lepog, očuvanog i bujnog drveća i rastinja, velike zatravnjene površine, nekoliko pešačkih staza, koje su na nekim mestima formirane od lomljenog kamena, saletlu za održavanje manjih muzičkih i drugih kulturnih dešavanja.

Sadrži neophodan mobilijar i malo jezerce sa divljim patkama i barskim kornjačama. Ranije su u ovom jezeru mogli da se šepure beli labudovi, ali nažalost njihovi životi u ovom parku nisu sigurni – kaže Ferik Jovanovič.

Iako jedan od najvrednijih i najlepših gradskih parkova, u Dunavskom parku se tokom zimskih meseci održavaju manifestacije.

– Postavljaju se privremeni objekti, koji sami sa sobom nose negativne uticaje, buku, jake vibracije, lomljenje niskog rastinja i zaštitnih zelenih ograda, kao i gužvu zbog događaja koji su smešteni u parku. Nekome bi se ovaj prizor mogao i dopasti, sa puno svetla, muzike, ukrašenog drveća i postavljenim slatkim kućicama.

Ali tom drveću i celokupnom parku ovakvi invanzivni zahvati nimalo ne pogoduju. Nakon uklanjanja svih ovih objekata iz parka, potrebno je nekoliko meseci da se zelenilo oporavi, travnate površine vrate u svoje prvobitno stanje, ptice i druge životinje vrate u svoj miran život. Njima to sigurno nije zabavno, posebno što se to ponavlja od zime do sledeće zime – objašnjava naša sagovornica.

Ferik Ivanovič ukazuje da u gradu postoji nekoliko praznih, izbetoniranih, neozelenjenih prostora na kojima bi se isto tako mogle održavati zimske manifestacije, a na kojima bi se one izvele bez ugrožavanja i uništavanja zelenila u parkovima.

Limanski park je jedini park u okviru stanovanja na Limanu I do IV.

– Može se reći da je on neka vrsta vetrobrana ovog dela grada, od jakih vetrova koje donosi Dunav. Veličine nekih 13 ha, čini centralni deo ovog stambenog naselja i u njemu su smešteni sadržaji za igru dece, široke šetne staze i skejt park, jedini u našem gradu. Deca i mladi iz celog grada dolaze kako bi uživali u sportskim egzibicijama majstora na skejtu, ali je on nedovoljan.

U letnjim mesecima se skupi mnogo mladih i ljute se kada ne mogu svi da dođu na red za vožnju. Zato je neophodno na još nekoliko mesta, tamo gde postoji mogućnost, predvideti izvođenje ovakvih sportskih sadržaja koji su jako popularni i unose aktivnost i sportski duh u svakodnevni život naših mladih sugrađana – priča naša sagovornica i dodaje:

– Ono što nije primereno i neopravdano je trenutna izgradnja, nazovimo je lejom jarbola, unutar samog Limanskog parka. Iako neko misli da se jarbol ne smatra objektom, njegov betonski temelj to svakako jeste. Planirano je postavljanja oko 49 jarbola i još 49 umetničkih zastava na dosta skučenom prostoru, u okviru ulaznog trga u park.

Postavlja se pitanje vidljivosti svih jarbola postavljenih u ovakvom konceptu i da li je park zaista najbolje mesto za njih? Ili bi možda bilo svrsishodnije posaditi novo trajno otporno visoko drveće, žbunasto rastinje i cvetne leje koje bi svakako više ozelenile park od ovog umetničkog performansa unutar parka? Recimo da se umesto 49 jarbola posadi 49 hrastova! – naglašava ona.

Futoški park je takođe predivan po svom rastinju i raznolikosti drveća posađenog u njemu.

– U blizini je Jodne banje, koja svojim arhitektonskim izrazom i lepotom upotpunjuje jedinstvenost i sklad parkovskog ambijenta. Iako se prostire na skoro 12 ha u njemu se trenutno nalaze sadržaji za igru dece i rekreativne aktivnosti. Ovom parku nedostaje nekoliko zanimljivih, privlačnih elemenata koji bi privukli još više građana.

futoski-park
Foto: M. Stakić

U središnjem delu parka, prema Futoškoj ulici, na prostoru sadašnjeg travnjaka, moglo bi se formirati manje jezero sa trgićem za sedenje ispred njega. Neophodno bi bilo i formiranje zaštitnog pojasa rastinja prema ovoj frekventnoj saobraćajnici, koje bi dodatno smanjivalo buku, količinu izduvnih gasova i unosilo dodatni mir u ovaj park – smatra Ferik Ivanovič.

Ocenjuje i da bi se dovođenjem raznih novih vrsta životinja u park; onih koji žive u vodi, u travi, u žbunovima, na granama – prostor oplemenio, u njega unela posebna živost, a i sadašnji stanari, ježevi, dobili bi nove sustanare.

Park pored železničke stanice, nažalost, deluje prazno.

– U njemu se nalazi jedno dečije igralište sa malim trgom i potrebnim mobilijarom i jedan ograđeni prostor za istrčavanje pasa. Ima vrlo malo posetilaca, posebno što ambijent parka kvari obližnja brza pruga. Takoreći, ovaj park je zaštitni pojas pruge, koji stambene blokove štiti od buke. Noću je u potpunom mraku, a staze su u veoma lošem stanju i zbog toga se kroz njega ne može prošetati i nije nimalo prijatno.

zeleznicki-park
Foto: Grad Novi Sad

Kada bi se uneli novi sadržaji, recimo saletla za održavanje manjih muzičkih događaja, kao i deo za sporiste koji se bave sportom rekreativno, da u parku mogu pronaći iste mogućnosti i sadržaje kao u nekoj zatvorenoj teretani i broj posetilaca bi bio veći – opisuje Ana.

Novi park na Novom naselju je najnoviji izgrađeni park u gradu, koji se prostire na otprilike 3,5 ha.

– Novoformiranim stazama, fontanom i dečijim igralištem odaje naznake prostora jednog budućeg parka. Poznavaoci ovog prostora, pre izvršene izgradnje parka, pamte ove proplanke sa mnoštvom autohtonih vrsta drveća i žbunja, koji su bili stanište za mnoge vrste ptica i životinja.

Izgradnjom parka i postavljanjem staza od behatona, mnogo postojećih stabala je uništeno, počupano, oštećeno. Sve to nam ukazuje da je pre bilo mnogo više zelenila nego danas – stav je naše sagovornice.

Arhitektica Ana Ferik Ivanovič smatra da nam jedino preostaje da se svojski potrudimo da sačuvamo svoja prirodna blaga i zelene oaze, upotpunimo postojeće novom sadnjom i odgovornom brigom i negom, te je u tom smislu citirala J.J. Zmaja:

“Gde god nađeš zgodna mesta,

tu drvo posadi!

A drvo je blagodarno

pa će da nagradi,

nagradiće izobiljem

hlada, ploda svog,

nagradiće bilo tebe

bilo brata tvog.”

– A ako se izborimo za zeleniji i mirniji grad, nama će biti zahvalni i naši roditelji i prijatelji i naša deca! – zaključuje za Luftiku arhitektica Ana Ferik Ivanovič.

Čik nabrojte svih 10 novosadskih parkova koje je gradonačelnik Vučević rekonstruisao

Stefan Savkić

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

277 Shares
277 Shares
Share via
Copy link