MUP i Huavej nas posmatraju non-stop i to mimo zakona! Evo zašto je to i koliko opasno

Ministarstvo unutrašnjih poslova i kineska kompanija Huavej instalirali su sistem video nadzora pametnim kamerama na ulicama Beograda.

Iako se pametne kamere pominju i u Novom Sadu, do sada nije potvrđeno da li je reč o istom nadzoru, odnosno da li je reč o sistemu u koji je uključen i Huavej.

Preko 1000 ovih kamera postavljeno je u prestonici i to u centralnim gradskim ulicama, a postavljanje biometrijskog nadzora započeto je  u gotovo svim beogradskim naseljima.

Kako je reč o naprednom praćenju građana, koji počiva na prepoznavanju lica i prikupljanju ličnih podataka, zapitali smo se koliko je ovaj potez vlasti ispravan, legalan i legitiman.

Kontaktirali smo advokata Tijanu Žunić Marić iz Novog Sada, koja je do 2018. godine bila sekretar Beogradskog arbitražnog centra i koja je dobitnik međunarodnih priznanja za delovanje u oblasti zaštite privatnosti, ličnih podataka i sajber-privatnosti.

Ona je odmah, na početku priče o pametnom video nadzoru u Srbiji, upozorila na opasnu zamenu teza.

– Kao glavni argument koji se koristi kao opravdanje za uvođenje sistema masovnog pametnog nadzora kamerama je stvaranje “sigurnijeg društva”, uz često isticanje da niko ko ne krši propise ne treba da ima ništa protiv ovakvog postupanja vlasti – rekla je ona za Luftiku i dodala:

– Smatramo da je ovo zamena teza koja je izuzetno opasna i da ovakav projekat može teško da ugrozi čitav niz prava građana među kojima su prvenstveno pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Osim toga, u pitanje se mogu dovesti i pravo na slobodu izražavanja kao i pravo na slobodu okupljanja i udruživanja.

Ko nas to i kako prati?

Reč je o inteligentnom video nadzoru koji daje automatske informacije o snimljenoj osobi.

MUP, kako su upozorili stručnjaci za bezbednost i zaštitu podataka, ima digitalne fotografije svih građana ove zemlje i to ne samo punoletnih, jer se i nekim maloletnim osobama izdaju lična dokumenta, tako da bi vlast mogla u svakom trenutku da prati svakog građanina ove zemlje.

Nejasno je koliko je tih kamera, pošto je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović najpre najavio kako će sa 1.000 aparata postavljenih na 800 lokacija pokriti Beograd, da bi u kasnijim izjavama broj planiranih kamera bio povećan na dve hiljade.

Građani Beograda preko sajta hiljade.kamera.rs locirali su 1001 pametnu kameru, dok je Ministarstvo unutašnjih poslova prijavilo 223 lokacije gde se nalaze pametne kamere.

Mimo zakona i propisa

MUP ugovoranjem saradnje sa Huavej kompanijom i postavljanjem biometrijskog nadzora na ulicama Beograda nije ispoštovao svoje dužnosti i obaveze. NIje bilo javne debate, niti je građanima pruženo dovoljno objašnjenja na osnovna pitanja – zašto i kako.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti više puta je upozorio da procena MUP-a o uticaju takvog nadzora na zaštitu podataka o ličnosti ne sadrži sve neophodne elemente, kao i da ne postoji pravni osnov za uvođenje takvog nadzora.

Da je odnos MUP-a prema propisanim obavezama i dužnostima predviđenim Zakonom o zaštiti podataka alarmantan, upozorava i novosadska advokatica Tijana Žunić Marić.

– Mup je u septembru 2019. godine godine dostavio Povereniku Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti. Međutim, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti izneo je mišljenje da prethodna Procena uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora nije izrađena u skladu sa zakonom propisanim standardima, ni formalno ni sadržinski – podsetila je Marićeva i dodala da je uprkos toj činjenici, MUP ipak nastavio sa svim aktivnostima.

MUP nikada nije precizno odgovorio na upite nevladinih organizacija i grupa građana o tome kako funkcioniše ovaj sistem niti je saopštio detalje dokle se stiglo u njegovom postavljanju.

Tim okupljen oko portala Hiljade kamera pokrenuo je inicijativu osvešćivanja javnosti o problematici ovakvog vida nadzora.

– Tehnologija za prepoznavanje lica i predmeta počiva na pretpostavci da smo svi mi mogući kriminalci: snimaju se naša kretanja i susreti, analiziraju se naši postupci, predviđa se naše ponašanje. Potpuni gubitak anonimnosti predstavlja svojevrsno lišavanje slobode – svest da smo pod nadzorom drastično menja naše odluke – ističe se na ovom portalu.

Bez objašnjenja

Najveći problem je, prema rečima advokata Žunić Marić, je  u tome što nije jasno objašnjena svrha uvođenja ovako intruzivne tehnologije koja ne podrazumeva upotrebu običnih kamera, već i softvera za prepoznavanje lica.

– Dakle, ovim nadzorom se prikuplja daleko veći broj podataka, uključujući i biometrijske podatke, a da u ovom momentu ne znamo u kojim situacijama će se to vršiti, čiji će se podaci prethodno nalaziti u bazi sa kojom će softver da “uparuje” novoprikupljene podatke, u kom formatu će se čuvati, da li će biti moguća verifikacija prikupljenih podataka i sl – kaže naša sagovornica.

Ona kaže da je uticaj uvođenja pametnog masovnog nadzora na stopu kriminaliteta kontroverzno pitanje čak i na međunarodnom nivou.

– Ozbiljna istraživanja na temu da li ovakve mere zaista suzbijaju kriminalitet su oskudna, a rezultati su fragmentarni, što i sam MUP priznaje u Proceni uticaja obrade. U takvim uslovima, kada su benefiti upitni, a moguće zloupotrebe nesagledive, građani bi morali da postave pitanje koliko “sigurno” društvo žele – upozorava Tijana Žunić Marić.

Antidemokratski potez vlasti kojim smo bliži autoritarnom društvu

Naša sagovornica ističe da je ova tema od velikog značaja, tim pre što laicima nije uvek potpuno jasno zašto je pravo na privatnost stožer demokratskog društva.

Način kako se mi ponašamo kada nas neko posmatra ili kada mislimo da nas neko posmatra je potpuno drugačiji u odnosu na to kada se osećamo da imamo privatnost i sve slobode.

– U takvim okolnostima, može se očekivati da ponašanje svih bude konformističko i poslušničko – da bude rezultat očekivanja koja ima onaj ko posmatra, a ne rezultat ličnog stava ili izbora – objašnjava novosadska advokatica.

To je, kaže, koncept koji je poznat u filozofiji vekovima.

– Podsetiću da je filozof Džeremi Bentam još u 18. veku kreirao koncept – delo arhitekture pod nazivom Panoptikon, predviđen za upotrebu u zatvorima – kazala je ona i dodala da se struktura tog arhitektonskog dela sastojala u tome da postoji centralni toranj sa koga bi zatvorenici mogli biti neprekidno posmatrani s tim da oni ne bi mogli da znaju kada i da li ih neko posmatra.

– Suština je bila u tome da se stvori mentalni pritisak na zatvorenike koji bi imao rezultat u promeni njihovog ponašanja baziranog na strahu, pa čak i paranoji – rekla je Žunić Marić.

Kasnije je, podseća ona, Mišel Fuko, francuski filozof,  isticao da je ovakav model pogodan za primenu i za obrazovanje đaka, nadgledanje radnika ili lečenje bolesnika, tj. u svakoj situaciji u kojoj je potrebno nametnuti izvesni zadatak, posao ili oblik ponašanja.

Već tada je isticano da je masovno nadgledanje oružje koje je daleko efikasnije i suptilnije od bilo kakvih represivnih mera vlasti, jer kod građana stvara “mentalni zatvor”.

– Dakle, zabrinutost nije zasnovana na teorijama zavere, već u činjenici da prikupljanje podataka putem konstantnog nadgledanja javnog prostora može biti opasno sredstvo ka postizanju autoritarnosti i stvaranju svega suprotnog od “sigurnog društva” – zaključila je Tijana Žunić Marić.