Magazin

Ova mrvica u mojoj ruci je četvrtina rivotrila, ona me spasava mentalnog pakla

rivotril
Foto: Facebook/Marta Gut

Neprestajan nemir, briga, strepnja i strah da će se dogoditi nešto loše, nemogućnost da pronađemo smisao u ustajanju iz kreveta… Ovakva stanja i dalje se na našim prostorima tretiraju kao “razmaženost” i “obest”, a anksioznost i depresiju društvo, nažalost, tretira kao “prolazna stanja koja se leče napornim fizičkim radom, druženjima, vežbanjem ‘dok ne padneš u nesvest’, šetnjom po suncu…

Ima i onih koji tvrde da “biljke sve rešavaju” i da će osoba koja se bori sa odsustvom životne radosti “posle par dana ispijanja čaja od kantariona biti kao nova”.

Samo onaj ko nikada nije iskusio nijednu epizodu anksioznosti ili se nije suočio sa depresijom, u stanju je da deli savete “šakom i kapom” i, što je još gore, osuđuje one koji su odlučili da rešenje za svoje probleme potraže kod stručnjaka i pridržavaju se farmakološke terapije.

Svake godine 10. oktobra obeležavamo Svetski dan mentalnog zdravlja. Ove godine prošao je u znaku uticaja pandemije korona virusa na mentalno zdravlje čovečanstva, jer je ona nesumnjivo uticala da broj mentalnih poremećaja zbog specifičnih okolnosti u kojima živimo poraste, piše Telegraf.

Kako izgleda život osobe u Srbiji koja se bori ne samo protiv privremenog odsustva životne radosti, već i protiv predrasuda?

To je najbolje i najslikovitije opisala Marta Gut iz Novog Sada na društvenoj mreži Fejsbuk uz fotografiju dlana na kom se nalazi mrvica leka i iskren post koji prenosimo uz njeno odobrenje.

10. Oktobar svetski je dan mentalnog zdravlja i osećam se dužnom da kažem par stvari vezano za to kako se gleda na…

Gepostet von Marta Gut am Samstag, 10. Oktober 2020

– 10. oktobar svetski je Dan mentalnog zdravlja i osećam se dužnom da kažem par stvari vezano za to kako se gleda na mentalne poteškoće ovog leta gospodnjeg, 2020. godine.

Ova mrvica u mojoj ruci je četvrtina rivotrila od 2mg, doza koja me nekim danima kada je anksioznost na svom vrhuncu deli od paničnog napada. Dakle, od toga hoću li imati relativno normalan dan ili proći kroz nekoliko sati izuzetnog mentalnog pakla.

Mentalne poteškoće su nevidljive ali stvarne, kao što su stvarna telesna oboljenja. Samim tim, one zahtevaju lečenje koje nekada uključuje i farmakoterapiju”, napisala je Marta, a onda istakla ono što je od ogromne važnosti:

– S tim u vezi: molim vas NIKADA NEMOJTE REĆI LJUDIMA DA “NE PIJU TU HEMIJU”. Kakav god je vaš stav o tome, molim vas nemojte. Niko ne želi da pije lekove i osoba koja se odlučila na ovaj korak već je pokušala sve što je u njenoj moći (fizičku aktivnost, socijalizacija, pozitivne misli, eterična ulja, čajevi itd.) i shvatila da je izgubila bitku sa svojim poteškoćama. Ako se vratimo na to da su mentalne bolesti stvarne i opasne poput fizičkih, ne biste nikada rekli osobi sa fizičkim bolestima da ne traži pomoć lekara i medicinskih stručnjaka. Nećete reći osobi sa dijabetesom da ne uzima terapiju ili da razmišlja pozitivno i ide više na sunce.

Druga važna stvar , navela je Marta u svojoj objavi, nemojte ljudima nuditi brza rešenja: “Samo uzmi šumeću tabletu magnezijuma pred spavanje”, “Samo se malo više umori tokom dana”, “Samo ti treba više sunca” itd.

– Ovo upućuje na to da je osoba sama kriva jer živi sa problemom koji nije tražila, a depresija, anksioznost i panični napad mogu biti posledica loše biohemije u mozgu, genetskih predispozicija, posledica dužeg izlaganja lošim vanjskim faktorima. Takođe, svaka osoba želi da se njene muke ozbiljno shvate, a svođenje bolesti na “jednu tabletu šumećeg magnezijuma” je veliko nipodaštavanje tuđih problema i zvuči kao izrugivanje i dodatno posipa so na ranu. I još jedno: misleći da ste toliko pametni da znate kako brziniski da rešite tuđ problem samo zvučite kao da imate narcisoidni poremećaj, jer “ja znam bolje nego ti šta je dobro za tebe”.

Marta je istakla i treću važnu stvar za sve one koji pokušavaju da pruže nestručnu pomoć i podršku prijateljima ili članovima porodice koji se suočavaju sa anksioznošću ili depresijom:

– Osobe koje pate od anksioznih i depresivnih poremećaja mogu biti i ljudi koji su visoko funkcionalni, rade, imaju prijatelje i stalno su u nekoj akciji, kao ja, na primer. Nemojte im skretati pažnju na to da su mnogo postigli u životu i da nemaju razloga biti “tužni”. Opet, mentalne poteškoće su stvarna oboljenja, niko ih nije tražio.

Imajte ovo na umu svaki sledeći put kad poželite da prijatelju, kolegi, rođaku ili komšiji ponudite “šoljicu čaja na osunčanoj terasi posle trčanja maratona”, uz rečenicu: “Ma, baci te tablete, šta će ti!”

Šoljica čaja na osunčanoj terasi je sasvim OK, ali nemojte biti “doktor umesto doktora”. Niti je pristojno, niti ćete osobi koja se suočava sa mračnim epizodama u životu tako pomoći da vidi sunčanu stranu ulice.

Najgore kod mentalnog poremećaja je što svi očekuju da se ponašaš kao da ga nemaš

5.2K Shares
5.2K Shares
Share via
Copy link