Dvojica mladih Novosađana, Vuk i Luka, poslednjih nedelja nekoliko puta su očistili kej od smeća koje za sobom ostavljaju njihovi vršnjaci.

Početkom jula radnike Gradske čistoće dočekala je potpuno neubičajena scena. Umesto uobičajene gomile flaša, ambalaža, plastičnih čaša i kesa od grickalica, videli su čist Kej žrtava racije.

Jedno jutro su sačekali da vide o čemu se radi i pronašli dvojicu momaka koji su im rekli da kej čiste kako bi “pokazali svojim drugarima kako bi trebalo da se ophode prema ovom mestu”.

U svoje akcije 22-godišnji Vuk i njegov prijatelj Luka krenuli su pre skoro tri nedelje. Vuk kaže da su na ideju došli kada su posle izlaska seli na bedeme Keja, videli koliko je prljav i osetili smrad koji se njime širio.

“Čoveku smrad smrdi i to mu smeta. Odlučili smo da pokupimo nešto smeća, imali smo dobre volje. Mislili smo da ćemo pokupiti koliko možemo, ali smo ubrzo shvatili da nam to i ne oduzima baš previše vremena. Prosto, radi se o dobroj volji da se nešto uradi. Kej smo iz dana u dan čistili u roku od dva sata, ako to podeliš na četvoro ljudi, to ti je onda sat vremena”.

Njihova poruka je, kaže Vuk, jasna – skloni svoje đubre kao u svom stanu. Kej čiste onda kada mladi počnu da se razilaze i kada više nema onih koji bi ponovo razbacali smeće po šetalištu.

“Popijemo pivce i krenemo da radimo. Mi smo ovo krenuli da radimo iz dokolice, to je toliko jednostavno. Ali ljudi danas nisu spremni ni da dokoličare. Ta četiri dana nisu nikakav veliki podvig, ništa veliko, a opet verujem da je ljudima koji žive u okolini to pomoglo. Recept je jasan – dobiješ kesu, vratiš otpad u nju i na kraju baciš u đubre. Razumemo da ima i onih koji popiju pa ne obraćaju baš pažnju šta rade s ambalažom, ali jednostavno došlo je do toga da nam smrdi okolina. Postojanje Gradske čistoće nije izgovor da urinirate gde stignete ili da ostavljate fekalije na keju, a da ne spominjem i da je tu spomenik Žrtvama racije”, dodaje Vuk.

Kej je inače, uz studenjak, Portu i Trg republike, postao mesta na kom se okupljaju mladi. Nezaobilazni deo večeri su pića i grickalice, čije ambalaže ostanu na keju dok ih radnici ne sklone. Problem na koji se stanari žale jeste i što su prolazi između zgrada pretvoreni bukvalno u javne tolate.

Mogu li se mladi družiti i zabavljati u Novom Sadu bez alkohola?

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here