Dve decenije nakon slavnog Petog oktobra, u prvim redovima među prvoborcima Aleksandra Vučića, nalaze se i omladinci Otpora, pokreta koji je srušio režim Slobodana Miloševića, a s njim I Aleksandra Vučića koji je tada bio minister informisanja.
Neki od njih se danas stide svoje uloge, neki su ponosni, a neki ističu da bi sve ponovo isto uradili. Predstavljamo vam istaknute saradnike Aleksandra Vučića, koji su bili vinovnici petooktobarskih promena, piše Nova.rs.
Zorana Mihajlović: Ponosna omladinka DOS-a
Aktuelna potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, danas je visokopozicionirana u Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci i od 2012. godne neizostavni deo svake vlade.
U nekoliko navarata, Mihajlović je isticala da je bila deo petooktobarskih promena. Bila je aktivistkinja DOS-a, a kako je govorila, vrlo dobro se seća događaja ispred Skupštine Srbije:
“Pamtiću zauvek taj dan. Bila sam ispred parlamenta, pila i gutala suzavac kao gotovo i cela nacija i imala nadu da će Srbija biti bolja i modernija zemlja. I danas bih isto ponovila. Ali, nemam ni dilemu da će građani Srbije pamtiti 5. oktobar i kao simbol izneverenih nada, izdanih očekivanja i uludo protraćene pozitivne energije za promenama koja je tada postojala”, rekla je svojevremeno ova visoka funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke.
Rasim Ljaljić – na vlasti od 5. oktobra
Najdugovečniji ministar i koalicioni partner Vučićevog SNS, koji je nedavno najavio povlačenje sa ministarske funkcije, bio je jedan od lidera koji su izneli petooktobarske promene 2000. godine. Nakon pada Miloševića, zauzeo je mesto za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi Savezne Republike Jugoslavije i na različitim ministarskim funkcijama se zadržao do današnjeg dana.
Ljajić je danas jedan od najpouzdanijih Vučićevih koalicionih partnera, ali ako se nečemu ne podudara sa Vučićem, to je način na koji posmatra taj događaj od pre 20 godina.
“Peti oktobar predstavlja uvođenje Srbije iz pretpolitičke u političku zajednicu. I predstavlja pobedu normalnosti nad totalitarizmom. Neću reći pobedu demokratije, jer je demokratija proces”, rekao je Ljajić za najnoviji broj Nedeljnika.
Marko Đurić: Razočarani otporaš
Budući ambasador Srbije u Sjedinjenim Američki Državama, a trenutno direktor vladine kancelarije za KiM, takođe je učestvovao u petooktobarskoj revoluciji.
Godinama kasnije, kad je uveliko bio na funkciji direktora kancelarije za KiM i u Vučićevoj stranci, Đurić je isticao da je poput mnogih ljudi razočaran epilogom 5. oktobra.
“Većina građana Srbije 2000. godine nadala se da će određena pitanja i problemi biti rešeni”, kaže Đurić.
“Rečeno im je od strane onih koji su tada i spolja i iznutra podržavali takav razvoj događaja da su Kosovo i Metohija i Crna Gora demokratsko pitanje koje će biti rešeno onog momenta kad bude došlo do promene vlasti, da je pitanje ekonomskog stanja u zemlji, razvoja kroz privatizaciju, nešto što će takođe biti rešeno odmah nakon promene vlasti… Mislim da u tom smislu ima mnogo onih koji se osećaju izneverenim”, izjavio je jednom prilikom Đurić za agenciju Tanjug.
Goran Vesić – Đinđićev operativac
Nakon izborne pobede DOS-a, Vesić je postao poslanik Skupštine Srbije i to je trajalo sve do 2003. godine. U godinama po padu Miloševića, Vesić je imao i funkciju predsednika Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, od 2001. do 2003. je bio i savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije.
Govoreći o datum kad je Srbija srušila Miloševića, Vesić je isticao da nije prisustvovao tog dana na ulicama Beograda, jer boravio u Crnoj Gori, ali da je ponosan na pomenuti period u svom životu.
“Nisam bio tu, bio sam u Crnoj Gori, i vratio se 8. oktobra. Tada sam imao zadatak da tamo organizujem izbore. Kada smo dobili rezultate s prvog glasačkog mesta u Tivtu, gde je najviše vojnih lica, po kojima je ubedljivo izgubio Milošević, znao sam da će doći po prevrata. I sada bih sve isto uradio”, rekao je Vesić za Ekspres.
Nebojša Bakarec – Koštuničin čovek u DOS-u
Bakarec, koji je danas član Srpske napredne stranke, bio je pune 23 godine u Demokratskoj stranci Srbije i svojevremeno je predstavljao jednog od najbližih saradnika Vojislava Koštunice, kandidata DOS-a koji je odneo pobedu nad Slobodanom Miloševićem.
Bakarec je pred izbore u u septembru 2000. godine bio je ovlašćeno lice Demokratske opozicije Srbije. Isto zaduženje imao je i pred decembarske izbore iste godine, kao i 2002. na oktobarskim i ponovljenim novembarskim izborima za predsednika Srbije, u ime predsedničkog kandidata Vojislava Koštunice.
Bio je odbornik DSS u Skupštini grada Beograda i predsednik Izvršnog odbora Opštine Stari grad, od 2000. do 2004. godine.
Beba Popović – Mozak kampanje DOS-a
Vladimir Beba Popović, bio jedan od najbližih saradnika ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića i direktor izborne kampanje koalicije DOS. Nakon izbora postao je šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, gde se zadržao sve do 2003. Godine.
Uloga Bebe Popovića i njegova saradnja sa aktuelnom vlašću u Srbiji nije nikada do kraja razjašnjena. Međutim, sam Popović je svojevremeno gostujući u „Utisku nedelje“, rekao da mu je “Vučić partner kao Vlada Srbije“, te da se njegov Institut za javnu politiku, na čije je čelu, bavi poslovima koji su direktno vezani za rad Vlade – intenziviranje, pojačavanje i osnaživanje procesa evrointegracija”.
Siniša Mali – mladi kadar DOS-a
U novoj vlasti, koju je Demokratska opozicija Srbije formirala po padu vlasti Slobodana Miloševića, svoje mesto je pronašao i aktuelni ministar finansija i jedan od nabližih saradnika Aleksandra Vučića – Siniša Mali.
Naime, on je u februaru 2001. godine postavljen na mesto pomoćnika ministra za privatizaciju u okviru Ministarstva za privredu i privatizaciju Vlade Srbije. Krajem iste te godine, nakon osnivanja Agencije za privatizaciju 17. jula, prelazi tu da radi i gde postaje direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala. Na toj funkciji ostaje sve do kraja 2003. godine.
Goran Marković: Vučićeva vlast će doživeti neslavan kraj i neće je predati bez krvi
Dodaj komentar