Osnovna škola „12. septembar“ u Majdanpeku promenila je naziv i sada se zove po prerano preminulom matematičaru i fizičaru Mihajlu Sporiću. Mihajlo je pre dve godine prekinuo svoj uzlet ka svetskim naučnim vrhovima, a sada će kao mali znak večnog sećanja na njegov beskrajni talenat jedna osnovna škola sa ponosom nositi njegovo ime.
Na samoj školi nalazi se i fantastičan mural sa njegovim likom koji je delo umetnika Milana Milosavljevića Deroksa.
Mihajlo je bio višestruko nagrađivani đak, svestrano talentovan i prerano ugašena budućnost Srbije. Bio je nosilac Vukove diplome i Svetosavske nagrade, a 2016. godine osvojio je zlatnu medalju na Međunarodnoj olimpijadi iz fizike. Godinu dana nakon ovog podviga proglašen je Mladim herojem Srbije, a studije je nastavio na čuvenom Kembridžu.
Da li će se naći neki ostrašćeni maloumnici koji će i ovaj mural precrtati poput grafita na kome se nalazi lik srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Poznato je da naše društvo odbacuje bolje od sebe, a ukoliko mi to sami ne učinimo, onda i sam Bog umeša prste i oduzme od nezahvalnika najbolje što poseduje.
Argument poštenja, obrazovanja i vaspitanja očigledno nikada nije bio dominantan u Srbiji, makar ne među ljudima koji i dan danas međusobno seku glave zbog beskrupulozne borbe za vlast. Zakon jačeg ovde je oduvek bio neprikosnoven, bez reda i poretka smo navikli da živimo, zato valjda nadobudne i nevaspitane kreature na ovim prostorima tako slatko ljubimo i veličamo.
Prečesto nismo dostojni velikana i umnih ljudi koje smo proganjali, a ne ostavljamo ih očigledno na miru ni dugo nakon što napuste ovaj svet. Sramotno je preškrabati bilo kakav mural koji sam po sebi predstavlja akt ulične umetnosti. Kako razumeti postupak vandala koji je ovo učinio?
Takođe, neko je sebi dao za pravo da prešara grafit nedavno preminulog mitropolita Amfilohija, a čak se i jedna osoba, javna ličnost, koja sebe smatra političarem javno oglasila likujući po društvenim mrežama zbog ovog još jednog sramnog čina.
Ne postoji suštinska razlika između ovog rušilačkog poriva, u odnosu na postupak čoveka koji je Bulevar Zorana Đinđića onomad preimenovao u Bulevar Ratka Mladića. Sve je to kuhinja iz koje nastaje ova čorba od fekalija u kojoj se na tihoj vatri rastapamo u obezglavljenu i neukusnu materiju.
Anticivilizacijski nagon je neobjašnjivo snažan na našim prostorima, a umesto da kao društvo izdvajamo i čuvamo decu poput Mihajla Sporića, mi se vrlo često njih odričemo. Ako to, ponavljam, ne uradimo sami onda viša sila jednostavno ne dozvoli da točak istorije krene u nekom pozitivnom smeru.
Zato BRAVO za Majdanpek.
Dodaj komentar