Ledena Ruskinja je zaslužila svoje mesto u mračnoj istoriji civilizacije. Slučaj madam Popove obeležio je 1800-te, a sve što je uradila smatrala je milosrđem, nikako zločinom.
Ruskinja Aleksa Katarina Popova u bračnoj zajednici uopšte nije bila srećna. Upravo te okolnosti i sve što je proživljavala sa suprugom su joj bile inspiracija da “pokrene biznis”. Naime, želela je da oslobodi sve žene koje su bile u užasnim i mučnim brakovima, u kojima su ih muževi maltretirali, zlostavljali i varali.
O životu čuvene madam Popove, nadimku po kojem je postala poznata u čitvom svetu, ne zna se baš puno. Smatra se da je živela u Samari, u drugoj polovini 19. veka.
Navodno ju je mnogo uznemirivala činjenica da su brojne žene u brakovima tretirane kao da su u zatočeništvu i maltretirane od strane grubih muževa.
Polako je počela da reklamira svoj posao. Nesrećnim suprugama je govorila da će uz malu naknadu da ih “oslobodi nesreće i muževa tirana”. Razlozi za oslobađanje od muževa bili su prevara i zlostavljanje, ali i kada bi se neka supruga zasitila svog muža, mogla je da se obrati Popovoj.
Popova bi se tada upoznala sa muževima, a zatim bi im diskretno trovala hranu ili piće arsenom. Uspešno je radila 30 godina, od 1879. do 1909, sve dok jedna od njenih klijentkinja nije počela da oseća krivicu. Počela je sa slanjem pisama policiji, u kojima je pisala kako je platila Popovu da ubije njenog muža. Kada na pisma nije bilo reakcije, odlučila je da ode lično u stanicu.
LAS MUJERES FUERON LAS MAYORES ASESINAS SERIALES DE TODA LA HISTORIA.
Superaron a los hombres en el numero de asesinatos y en crueldad.El arsénico era una de sus armas favoritas.Ésta es la aterradora historia de madame Popova. pic.twitter.com/MvkHlbhPnG
— 🎬 DETRÁS de CÁMARA DIEGO MONTE CASTRO (@DETRSdeCMARA3) February 6, 2021
Policija je uhapsila Popovu u njenoj kući, a vest o hapšenju ubice se brzinom svetslosti proširila gradom. Ljudi su bili zgroženi njenim postupcima. Oko njenog doma počela je da se okuplja grupa besnih ljudi, a čak je i mafija tražila da je predaju njima, uz pretnju da će je spaliti na lomači. Situacija je toliko počela da izmiče kontroli da su naoružani policajci čuvali Popovu dok je transportovana na saslušanje.
Gospođa Popova je na sudu priznala krivicu izjavivši da je “učestvovala u ubijanju muškaraca koji su svoje partnerke tretirali kao robove”, ali da su njeni postupci bili “dela milosrđa”. Dalje se branila izjavama da je ona zapravo izazvala smrti, ali da nije bila ubica jer je koristila otrov, a smrti su bile spore i prirodne.
MWANAMAMA ALIYEUA WANAUME ZAIDI YA 300 NCHINI URUSI👇👇👇
Mwishoni mwa karne ya 19 huko nchini Urusi mwanamama aliyejulikana kama Madame Popova aliwaua zaidi ya wanaume 300 ambapo alikuwa anakodishwa na wanawake ambao wananyanyaswa na wanaume kwenye ndoa zao na kuwaua wanaume pic.twitter.com/mr1JukrkBO
— ꋬꋊꋊꄲ ꒯ꄲꂵ꒐ꋊꄲ (@Itsmeofficiel) September 17, 2020
Većina žrtava je umirala i ne znajući da su otrovane. Suđenje je trajalo kratko, a odluka veća je stigla brzo. Katarina Popova je proglašena krivom za ubistva i osuđena je na smrt streljanjem. Pogubljena je 1909. godine u Sankt Peterburgu, piše nationalgeographic.rs, a prenosi rekreativno.info.
Popova je tvrdila da je ubila ukupno oko 40 ljudi, ali istraga je pokazala da je zapravo u pitanju oko 300 žrtava koje je ubila tokom 30 godina dugog delovanja. Mnoge žene koje su angažovale Popovu optužene su i proglašene krivima za saučesništvo u ubistvu, ali do presude su mnoge od njih ili umrle ili pobegle u Sjedinjene Države.
Slučaj Popove je zanimljiv jer se ona ponašala i kao atentator i kao serijski ubica. Ubijala bi ljude sa kojima nije imala lične veze i bila je organizovana i taktična kao atentator, ali za razliku od atentatora ili plaćenih ubica, ona je poput serijskog ubice imala specifičan tip žrtve. Ciljano se reklamirala ranjivim ženama kako bi ubila nasilne muškarce i to je radila sa strašću.
Neki su još živi: Gde se kriju nacistički zločinci
Dodaj komentar