Magazin Svet

Neki su još živi: Gde se kriju nacistički zločinci

Nacisti Hitler
Foto: France Presse Voir/AFP/Getty Images

Drugi svetski rat je završen pre 75 godina, ali na nedela počinjena od strane nacista još uvek nismo imuni i ravnodušni.

Jedno pitanje još uvek nije zastarelo – Gde se kriju nacistički zločinci?

Bataljoni smrti

U aprilu je Istražni komitet Ruske Federacije pokrenuo krivično delo po članu „Genocid“ u vezi sa masakrom nad stanovnicima Rostovske oblasti, uključujući i ženu i decu. Za dva dana, 11. i 12. avgusta 1942. godine, zonderkomanda SS, policija bezbednosti i obaveštajna služba ubili su više od 27 hiljada ljudi.

Nacisti su okupili ljude da bi ih navodno evakuisali. Naredili su im da uzmu lične stvari i predaju ključeve od stanova. Ukrcali su ih na kamione, odvezli u već iskopane jame, streljali i zakopali“, rekao je stariji istražitelj za posebno važne slučajeve Ilja Sidorenko.

Još nekoliko krivičnih slučajeva će biti istraženo u vezi sa zločinima počinjenim za vreme Drugog svetskog rata. Na primer, ubistvo 214 siročadi u Jejsku 1942. godine.

„Tamo je takođe delovala ozloglašena zonderkomanda SS. Imali su pokretne gasne komora i u njima su ubijali. Decu, od kojih je većina bolovala od tuberkuloze i drugih bolesti, gurali su u kamione i na putu do mesta sahranjivanja su puštali gas”, rekao je Sidorenko.

Duga ruka KGB-a

Ratni zločini, kao što je genocid, ne zastarevaju.

Ratne zločince su počeli da traže još tokom rata 1943. godine. Prezidijum Vrhovnog saveta SSSR je izdao dekret kojim s kažnjavaju fašisti i izdajnici. Taj dekret i dalje važi.

Nakon Drugog svetskog rata, specijalne službe iz raznih zemalja su lovile odbegle naciste širom sveta. U SSSR se time bavio KGB.

Jedna od najpoznatijih operacija sovjetske kontraobaveštajne službe je razotkrivanje Antonine Makareve, poznatija kao Tonjka-mitraljezac. U Republici Lokot, koju su nacisti stvorili na okupiranoj teritoriji Centralne Rusije, ona je bila dželat koji je streljao partizane i njihove rođake. Nakon rata se udala za ranjenog vojnika Crvene armije, uzela njegovo prezime i izgubila se među civilnim stanovništvom. Ukupno 30 godina.

– Nirnberški sud je postavio temelje ovoj istrazi. Tada je i uveden pojam „genocid – objasnio je šef Glavnog istražnog odeljenja Istražnog komiteta Ruske Federacije Dmitrij Manišin.

Jedan od stanovnika Brjanska je 1976. godine prepoznao slučajnog prolaznika kao bivšeg šefa lokotskog zatvora Nikolaja Ivanina. On je priveden i saslušan, i tada su saznali da je pre rata Makarova živela u glavnom gradu. Istražitelji su proverili sve sa ovim prezimenim, ali Tonjku-mitraljezca nisu našli.

Ubrzo je istražitelj KGB-a Petar Golovačev obratio pažnju na jedan popunjeni zahtev za putovanje u inostranstvo. Moskovljanin sa prezimenom Makarov je ukazao da u Belorusiji živi njegova rođena sestra. Nju su tajno počeli da prate i za prepoznavanje su pozvali nekoliko bivših zatvorenika iz lokotskog zatvora. Oni su odmah prepoznali Tonjku-mitraljezca. Makarovu su priveli.

Smatra se da je ona ubila oko 1500 ljudi, dokumentovano je dokazano ubistvo 150 žrtava, ali to je bilo sasvim dovoljno za smrtnu kaznu.

Dokumenta i DNK

Ako su ranije svedoci ratnih zločina pomagali u potrazi za nacistima, sada je sve više i više potrebno pretražiti arhive. Istražitelji proučavaju ogroman broj dokumenata sa svedočenjima svedoka i dželata, koji se međusobno osuđuju tokom saslušanja. Neke arhive su nedavno obelodanjene.

– Dok čitate zapisnike sa saslušanja, pogađa vas ravnodušnost tih ljudi. Oni tako lako pričaju kako su streljali čitave porodice. Neki dželati su ubijali decu koja su plakala u naručju već ubijenih majki. Nadam se da će se istraga nastaviti i da ćemo saznati još više – rekao je Manišin.

U istrage su uključeni zaposleni sa Ruske akademije nauka, kao i zajednice istoričara-arhivista koji su specijalisti za ratni period.

Po pravilu, krivično delo nije ograničeno jednom epizodom. Zonderkomanda SS nije sprovodila masovna ubistva samo na teritoriji Krasnodara i Rostovske oblasti, nego i u drugim okupiranim regionima.

Čim pronađu masovnu grobnicu, forenzičari se uključuju u posao. Neophodno je utvrditi broj žrtava, njihov pol, uzrast, i uz malo sreće, imena i prezimena. U tome su od velike pomoći savremena tehnologija i DNK ekspertiza.

Širom sveta

Istražni komitet Ruske Federacije sarađuje sa specijalnim službama drugih zemalja, uglavnom Nemačke. Mada strane kolege ne idu uvek rado u susret ovoj vrsti istrage.

– Sada tražimo nekoliko ljudi koji su umešani u zločine u Novgorodskoj oblasti. Ranije su ih tražili službenici organa državne bezbednosti Estonije i Letonije. Slali smo zahteve tamo, ali odgovora još uvek nema“ – naveo je Sidorenko.

Sredinom marta fondacija „Istorijsko pamćenje“ i fondacija za podršku i razvoj jevrejske kulture, tradicije, obrazovanja i nauke, objavili su izveštaj u kome se navode imena i kratke biografije 96 veterana letonske SS legije. Petnaest njih sada živi u Kanadi.

Istražni komitet Rusije se odmah uključio u istraživanje tog slučaja. Za više od 50 legionara sa ovog spiska proverava se umešanost u zločine protiv čovečnosti u okviru krivičnih dela o genocidu.

Ministarstvo pravde Kanade nije stojalo po strani. Prema rečima saradnice pres službe ministarstva Elison Stori, sve strukture vlasti u zemlji rade na tome da ratni zločinci iz Drugog svetskog rata ne izbegnu kaznu.

Ovi krivični slučajevi neće biti zatvoreni sve dok ne uhvate sve odbegle dželate ili ne utvrde da više nisu živi. Maksimalna kazna po članu „Genocid“ je doživotna robija ili smrtna kazna.

Izvor: Sputnik

Dan pobede nad fašizmom: 8 žena heroja koje ne smemo zaboraviti

16 Shares
Share via
Copy link