Ovog Božića, desetine hiljada dece širom sveta uzbuđeno će razbucati ukrasni papir sa svojih poklona i u kutiji će videti Diznijevu Malu sirenu – biće za njih to srećan Božić. Realnost je ipak surova.
Realnost nije praznično raspoloženje već težak rad radnika u Kini. Gardijan piše o fabrici u kojoj se radi 175 prekovremenih sati za jedan mesec, plate su 85 penija za dan i novčane kazne za tri ili više dana bolovanja, uz značajnu neuravnoteženost polova najveći su problemi Diznijeve fabrike u Hejuanu.
Daleko od Dizni bajke
To je grad u kome živi više od tri miliona ljudi i nalazi se u provinciji Guandong.
Fabrika „Wah Tung Toy“ zapošljava dve hiljade ljudi koji svakodnevno rade u proizvodnji plastičnih igračaka.
Tu se proizvode omiljene lutkice devojčica širom sveta, koje su rasprodate na većini onlajn platformi i čeka se nova isporuka.
Na vrhuncu proizvodnje u fabrici se proizvede 2400 lutkica dnevno. Taj nivo produkcije i popularnost Male sirene doprineli su da Dizni svoje prihode u poslednjem kvartalu poveća sa 264 na 880 miliona funti.
I dok su prihodi rasli, da bi se troškovi smanjili, zaposleni u fabrici su dobijali jedan peni po lutki. U lošem delu sezone radnici su zarađivali 2.000 kineskih juana (228 funti), a u dobrom delu sezone oko 3.000 juana. Prosečna plata u Kini je 7.665 juana.
Radnici spavaju tokom kratkih pauza
Od radnika se očekuje da stigne 10 minuta pre početka smene i da ostane nekoliko sati po završetku zvanično predviđene satnice za rad.
Fotografije sa proizvodnih linija prikazuju radnike kako spavaju tokom kratkih pauza.
U svom dnevniku, istraživač je napisao:
„U 17h radnica iza mene se žalila da je toliko umorna da od bola ne oseća leđa. Jako je želela da spava, makar kratko, ali nije mogla. Pitala se zašto vreme tako sporo prolazi. Tako sam se i ja osećala. Kada stalno radite istu stvar iznova i iznova, osećate vrtoglavicu, vid vam se muti“.
Novinarka je primetila i da je većina radnica starija od 45 godina.
Jedan od ljudi koji se bori za prava radnika u Kini pozvao je kompanije za proizvodnju igračaka da deo velikog prihoda dele sa svojim radnicima.
„Deca vole Diznijeve igračke, ali bi bilo lepo da njihovi roditelji shvate da se u fabrikama ne događa Božićna čarolija, naprotiv“, rekao je Simon Vosman.
Novinarka koja je bila insajder tokom istraživanja rada fabrike, za Gardijan je izjavila da je krajnje vreme da kompanija vrati ljudima koji ulažu sebe u proizvodnju onoga što Dizniju donosi velike prihode.
„Nekoliko penija manje u džepovima kompanije i nekoliko penija više po proizvedenoj lutki, kao i nekoliko sati manje tokom radnog dana – te sitnice bi sve promenile“.
Fabrike igračaka deo su organizacija koje se navodno poštuju etičke principe rada, a 3500 proizvedenih lutki, da bi jedna takva mogla da se kupi, nije računica koja je u skladu sa etikom.
Dodaj komentar