Moderna istorija Olimpijskih igara
Prve moderne Olimpisjke igre održane su u Atini 1896. godine, a tada su se sportisti takmičili pojedničano, a ne u okviru državnih reprezentacija kako je to danas slučaj i to u sledećim disciplinama: gimnastici, atletici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Tada je ponovo uspostavljen princip da se Igre održavaju svake četiri godine, a prvi izuzetak bila je Olimpijada u Berlinu 1916. godine. Ona nije održana zbog ratnih okolnosti, te su prve posleratne Igre bile u holandskom gradu Antverpenu 1920. godine. Sledeće godine nastao je i moto Olimpijade Citus, Altius, Fativa što znači Brže, bolje, jače, a izrekao ga je jedan francuski kaluđer Andri Didon.
Prvo Olimpijsko selo bilo je izgrađeno za potrebe Olimpijade u Los Anđelesu 1932. godine, koja je bila organizovana u holivudskom stilu.
Olimpijada je gotovo uvek bila pod političkim uticajima, te su tako Olimpijske igre održane u Berlinu 1936. godine značajne po mnogo čemu. Da bi se ispravila nepravda iz 1916. Hitlerova Nemačka dobila je čast da bude domaćin. Uloženo je mnogo sredstava u organizaciju i Nemačka je svetu priredila veličastven sportski događaj kakav se do tog dana nije desio, a ostao je zapamćen kao Nacistička Olimpijada. Igre su snimane pod vođstvom filmske umetnice Leni Rifentštal, a prvi put su prenošene preko televizijskog signala, dok je Amerika takmičenje prenosila preko radija. Istovremeno je ovaj događaj u svetu bacio senku na rastuću moć nacizma u Nemačkoj, a dosta se govorilo i o tome što je Hitler odbio da se rukuje sa američkim atletičarem, tamnoputim šampinom Džesijem Ovensom, koji je tada osvojio četiri zlatne medalje. On je kasnije u svojoj autobiografiji napisao kako mu je Hitler samo mahnuo.
U ratnim godinama, dve Olimpijade, 1940. i 1944. godine nisu održane, a većinu narednih je pratila politička tenzija. Sportisti Sovjetskog saveza prvi put su se takmičali na OI u Helsinkiju 1952. godine, što je celom događaju dalo novu političku dimeniziju, ekipe iz Zapade Nemačke i Japana su se povukle.
Sledeću Olimpijadu, 1956. godine u Melburnu, obeležio je bojkot mnogih država, zbog tada aktuelnih sukoba u vezi sa Sueckim kanalom i ulaskom ruskih tenkova u Budimpeštu, a te je godine jugoslovenski atletičar Franjo Mihalić osvojio srebrnu medalju.
U narednim godinama uplitanje politike u sport postalo je sve izraženije o čemu svedoči naiumeničan bojkot američkih i sovjetskih takmičara. Na OI u Mosvki 1980. godine nisu prisustovali Amerikanci, a na sledećim u Los Anđelesu odbili su poziv takmičari iz Sovjetskog saveza.
Dodaj komentar