Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije masovno napuštaju informatičari, medicinski radnici, elektroinženjeri i tehničari, finansisti i pravnici, ali i mlađi oficiri iz pešadije i oklopnih jedinica.
Iako je loš materijalni položaj faktor zbog kog se često odlučuju na taj korak, loše karijerno vođenje, nemogućnost napredovanja, prekovremeni rad i obavljanje nevojničkih dužnosti su takođe presudni za odlazak oficira iz sistema odbrane, navodi se u istraživanju koje je sproveo Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), prenosi Nova ekonomija.
„Oficiri i civili koji odlaze iz sistema uglavnom prelaze u privatan sektor. Lekari i medicinski tehničari, kao i njihove civilne kolege, odlaze u inostranstvo. Bivši vojnici najčešće odlaze u inostranstvo, gde rade kao vozači, varioci, konobari na krstarenjima… Vojnotehnički institut nema problem da zaposli mlade inženjere, ali ne može da ih zadrži duže od nekoliko godina, naročito inženjere elektrotehnike, koji se lako prekvalifikuju zarad u sektoru informacionih tehnologija“, navodi u BCBP-u.
U istraživanju se dodaje da nema zvaničnih informacija o broju profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji na sopstveni zahtev napuštaju službu, ali da podaci Službenog vojnog lista ukazuju da je u proteklih pet godina u proseku godišnje odlazilo 166 oficira i 66 podoficira.
Zbog neadekvatnih zarada, mnoga profesionalna vojna lica nakon radnog vremena pronalaze dodatne poslove, poput moleraja ili građevine, a među ispitanicima preovladava stav da napredovanje u službi nije zasnovano na sposobnostima, zaslugama i ostalim propisanim kriterijumima.
Stiče se utisak da napredovanje teče neformalnim kanalima, odnosno da u velikoj meri zavisi od odluke nadređenih, dok se uslovi i procedure samo formalno poštuju, počevši od raspoređivanja potporučnika nakon Vojne akademije, pa do napredovanja u više činove.
Komandanti mogu da zadrže kvalitetne kadrove u svojoj jedinici, dok one koji im ne odgovaraju šalju na bolje pozicije ‘da ih se reše’.
Ispitanici su navodili da ljudi namerno ne ostvaruju dobre rezultate kako bi izbegli da ostanu zaglavljeni na nekom lošem formacijskom mestu“, navodi se u istraživanju.
Bivši i sadašnji vojnici kao problem navode i preopterećenost poslom i prekovremeni rad, koji se često ne evidentira i ne kompenzuje, a preopterećenost poslom podstiče zaposlene u sistemu odbrane da preispituju i to koliko su zadovoljni platom.
Problem je i to što pripadnici vojske nisu ohrabreni da prijavljuju kršenje prava iz radnog odnosa, pa se radije odlučuju na to da izađu iz sistema, umesto da pokušaju da koriste dostupne mehanizme žalbi.
Ministarstvo odbrane je, po svemu sudeći, uočilo da postoji problem odlaska kadrova te je preduzelo više mera za njegovo smanjenje, uključujući i povećanje plata i dnevnica, dotiranje izgradnje stanova, uvođenje solidarne pomoći za rođenje deteta i ulaganje u bolji smeštaj vojnika.
„Dok ne bude u mogućnosti da obezbedi visoke zarade, sistem odbrane može zaposlenima da pruži drugu vrstu satisfakcije, što su neki od ispitanika i naveli kao glavne motive za zapošljavanje u ovom sektoru: ponos što rade za svoju zemlju, mogućnost obavljanja zanimljivih poslova, mogućnost identifikovanja sa vrednostima kojeVojska neguje, beneficirani staž, redovna i sigurna primanja i nadoknade za dodatan rad, kojim pripadnici Vojske Srbije mogu efektivno da uvećaju mesečna primanja“, zaključuju u BCBP.
Dodaj komentar