Oficirac: Od najlepše plaže na sremskoj strani do deponije sa "brzim" momcima i glasnom muzikom (FOTO)

Uzavreo novosadski asfalt i zvezda koja neumorno prži izmamili su brojne sugrađane na gradske plaže, u potrazi za daškom svežine.

Najveći broj Novosađana se opredeljuje da spas od žege potraži na Štrandu, najuređenijoj gradskoj plaži, međutim, značajan broj ljudi se opredeljuje za „divlje plaže“, koje nemaju uređenu infrastrukturu, niti spasioce, ali nude slobodu i mogućnost da se i njihovi četvoronožni ljubimci osveže sa njima.

Svakako jedna od najpoznatijih jeste Oficirac, ili Ofis, kako volimo da ga zovemo u slengu.

Plaža nazvana po oficirima koji su je posećivali

Lociran je na petrovaradinskoj strani, tik do nekada starog, a sada novog Žeželjevog mosta, baš na mestu gde Dunav pravi veliku okuku i nastavlja svoj put prema magičnim Sremskim Karlovcima.

Ova plaža se prvi put spominje još dvadesetih godina 19. veka, a ime je dobila jer su se vojnici iz obližnjeg garnizona tu kupali sa svojim lepšim polovinama.

U moderno vreme, ova najveća i najpoznatija gradska plaža na sremskoj strani grada, svojevrsna kontrateža Štrandu, postala je poznata pre svega po fenomenalnim žurkama, ali i opuštenom kuliranju na obali Dunava, uz najlepši zalazak sunca u gradu.

Bećarac je rajska plaža za ljude i pse, skriveni kutci kao stvoreni za dobru žurku (FOTO)

Kako nismo dugo bili na Ofisu, odlučili smo da ga posetimo i proverimo kakvo je stanje na jednom od omiljenih letnjih utočišta Novosađana ove godine. Pa da počnemo….

Mesto se teško pronalazi, parking je misaona imenica

Otkad je sagrađen novi drumsko železnički most, na mestu nekadašnjeg Žeželjevog, koji je stradao za vreme NATO bombardovanja, zajedno sa pristupnim saobraćajnicama, konačno se može doći do plaže pristojnim putem.

Međutim, ukoliko vozite malo niži automobil, pripazite da ne ostanete bez trapa, kada sa asfalta prelazite na zemljani put.

Kako bi izbegli stravičnu gužvu, koja na ovoj plaži vlada vikendom, za posetu smo odabrali radni dan, ali smo se gadno prevarili i ostali poprilično zatečeni količinom parkiranih automobila.

Parkinga nema ni za lek, kola su bukvalno naslagana jedna do drugih, kao sardine, pa se pripremite na poduže kruženje po prašini i rupama dok ne smestite negde vašeg četvorotočkaša.

Da ne biste prošli kao mi, ukoliko dolazite na Oficirac, opredelite se za bicikl ili stari dobri „taban fijaker“.

Mini deponija, kakofonija i brzi momci

Druga stvar koja nas je zgrozila je količina smeća koja se nalazi bukvalno na svim „prilazima“ plaži. Ne govorimo o ponekoj bačenoj kesi ili opušku, već o omanjoj deponiji.

Možete pronaći sve – od flaša i limenki, ostataka hrane i tanjira, do istrulelog kauča, a svakako da se pored posetilaca ovom prizoru raduju i lokalni pacovi i slična gamad, koji zasigurno naprave dobru žurku kad sunce zađe.

Nakon inicijalnog šoka, odlučili smo da proverimo u kakvom je stanju sama plaža. Dunav je nizak, tako da je ogromna, a broj bič barova koji pamtimo značajno se uvećao.

Ok, Ofis je uvek bio alternativna meka, pa na glavnom delu plaže nikako nemojte očekivati spokoj i mir, ali čini se da količine decibela koji dopiru sa zvučnika nikako ne obećavaju uživanje i dobar provod.

Nema tu više ni a od alternative, jer se teško nazire šta se u stvari sluša – od grozomornog trepa, preko turbo-folka, do opakog tehno zvuka, koji tako pomešani prave opaku kakofoniju, dok se brzi, kratko ošišani, istetovirani momci opuštaju u ležaljkama cevčeći pivo ili neku drugu tekućinu.

Sa fino dresiranim stafordima, koji sede pored njihovih nogu, praveći im društvo. Za svaki slučaj.

Podsetimo, na Oficircu je dolazilo i do opakih fizičkih obračuna proteklih godina, u kojima je pored pesnica korišćeno i hladno i vatreno oružje, a ne bi nas začudilo da su neki od lokalnih „brzih“ heroja bili neki od aktera.

Sliku totalnog zvučnog zagađenja dopunjuju i momci koji divljaju na skuterima i glasno turiraju svoje mašine, a osim što su bučni, dodatno ugrožavaju plivače.

I dalje su tu tragovi „starog“ Oficirca

Ok, nije baš sve tako crno, jer se na plaži opuštaju i porodice sa decom, mladi i stari koji zavaljeni u ligeštule uživaju u sangejzingu, a tu su i mreža za odbojku koja omogućava sportske aktivnosti i ljuljaške za klince.

Picigen se i dalje igra u plićaku, poleti poneki frizbi, za kojima kuce veselo skaču, a tu je poneka ekipa koja je zakuvala kotlić ili pravi roštilj, što nas podseća na sliku starog Ofisa, koji rado nosimo u svom sećanju.

Kao što smo već napomenuli, plaža je ogromna i dugačka, što vam ipak omogućava da pronađete neki mirniji kutak, da se koliko-toliko se osamite od silne halabuke, koja vlada na glavnom delu plaže i može predstavljati atak na sva čula.

Za divno čudo, sama plaža je još i relativno čista, ukoliko naravno izuzmemo hrpe limenki i raznih ostataka koje za sobom ostavljaju posetioci, ali su makar sakupljeni na gomile.

Neophodno je detaljno čišćenje i briga gradskih službi

Na stranu sve, o okusima ne treba raspravljati, tako nek se svako opredeli za vrstu zabave i opuštanja koja mu odgovara.

Međutim, zaista je nedopustivo da jedna od najposećenijih plaža u gradu, koji sebe naziva evropskom prestonicom kulture, bude zatrpana ogromnom količinom smeća, pa makar ona bila divlja i neuređena.

Gradske službe, a posebno JKP „Čistoća“, bi morale da ju održavaju redovno, a ne da dopuste da se pretvori u svojevrsnu deponiju i leglo zaraze.

Dok lagano prelazimo na novosadski deo keja, kako bismo još jednom uslikali Oficirac, razmišljamo koliko je plaža lepa ovako okupana suncem i sećamo se nekih prošlih vremena kada je zaista bila letnja alternativna meka grada.