Magazin

Kalkulator koji računa koliko vam je plata jadna u odnosu na ostatak Evrope

osnovne životne namirnice
Foto: N1

Institut za istraživanje globalne nejednakosti je prošle nedelje objavio analizu tokova bogatstva u protekle dve decenije, World Inequality Report za 2022. godinu. Ova analiza, najobimnija do sada, rezultat je četvorogodišnjeg istraživanja u kom je učestvovalo preko stotinu autorki i autora, a koje potpisuju Lucas Chancel, Thomas Piketty, Emmanuel Saez i Gabriel Zucman.

Neki od zaključaka ovog istraživanja su da je svo bogatstvo u privatnim rukama i dasu  globalne nejednakosti na nivou sličnom onome na početku dvadesetog veka, „na vrhuncu imperijalizma zapadnog sveta“.

Izveštaj sadrži i onlajn alat, jednostavnije rečeno kalkulator za upoređivanje sopstvenog ekonomskog statusa sa prosečnim statusom na svetu.

Kako naglašava Business insider, podaci iz izveštaja još jednom pokazuju besmisao ekonomskog koncepta prelivanja bogatstva od bogatijih ka siromašnima (trickle-down economy).

„Nejednakosti u primanjima i imućnosti su gotovo svuda rasle od osamdesetih godina, nakon uvođenja serije programa deregulacije i liberalizacije koje su različito izgledale u različitim zemljama“, naglašavaju autori, i zaključuju:

„Nejednakost između zemalja se smanjila, ali je porasla ona unutar njih, tako da su se razlike između primanja najplaćenijih 10% i najmanje plaćenih 50% stanovništva u proseku duplirale. Istraživači čak ocenjuju da „siromašnija polovina svetskog stanovništva jedva da išta poseduje”. U njihovim rukama je svega 2% svetskog bogatstva, dok najbogatijih 10% poseduje dve trećine.“

Autori dodaju da rast nejednakosti nije bio ujednačen, pa se u nekim zemljama, poput SAD, Rusije i Indije, ona radikalizovala, dok je u drugima, uključujući mnoge evropske zemlje i Kinu, nejednakost porasla manje. I ovaj izveštaj navodi da su globalne nejednakosti na nivou sličnom onome na početku dvadesetog veka, „na vrhuncu imperijalizma zapadnog sveta“.

Od posebne je važnosti raspodela bogatstva između javnog i privatnog sektora.

„Udeo bogatstva u rukama javnih aktera je u bogatim zemljama blizak nuli ili negativan, što znači da je svo bogatstvo u privatnim rukama“, upozoravaju autori, dodajući da je trend osiromašivanja javnog sektora pojačan od početka pandemijske krize, budući da su se u tom periodu vlade zadužile za između 10 i 20% BDP-a, mahom od privatnog sektora.

Autori skreću pažnju na to da ovo stanje ograničava sposobnost državnih vlasti da se ubuduće pozabave ključnim problemima poput umanjivanja nejednakosti i klimatske krize.

Istraživanje je prvo koje razmatra rodnu nejednakost u primanjima na globalnom nivou, tvrdi se u apstraktu i ocenjuje da su pozitivne promene u ovom polju previše spore. Naime, žene su 1990. godine ubirale 30% zarade od svih (plaćenih) poslova, dok danas ubiraju tek nešto više, odnosno 35%.

World Inequality Report za 2022 godinu bavi se i gorućim pitanjem klimatske krize. U istraživanju se iznosi je da je 10% najvećih zagađivača odgovorno za 50% svih emisija CO2, dok polovina najmanjih doprinosi efektu staklene bašte sa svega 12% emisija ugljen dioksida.

Izveštaj sadrži i onlajn alate za upoređivanje sopstvenog ekonomskog statusa sa prosečnim statusom na svetu.

World Inequality Lab pripada ekonomskom fakultetu u Parizu (Paris Schools of Economics), a istraživanja o ekonomskoj nejednakosti na svetu objavljuje od 2017. godine.

Izvor: MASINA

Obećan minimalac od 35.000 dovoljan za pola meseca pristojnog preživljavanja

Redakcija

Delimo tekstove koji vrede. Jer vrede!

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

OGLAS

PARTNERI SAJTA


639 Shares
639 Shares
Share via
Copy link