Učestalost odlaska u toalet puno govori o zdravlju celokupnog organizma

Redovna i dobra stolica je veoma bitna za ukupno zdravlje organizma, pa je važno da obratimo pažnju na naše navike u vezi sa odlaskom u toalet.

Nova studija objavljena u „Cell Reports Medicine“ otkriva da učestalost pražnjenja creva značajno utiče na fiziologiju i dugoročno zdravlje.

Prethodna istraživanja su sugerisala povezanost zatvora i dijareje sa većim rizikom od infekcija i neurodegenerativnih stanja.

Međutim, pošto su u pitanju bili nalazi kod bolesnih pacijenata, ostalo je nejasno da li su neredovne posete toaletu uzrok, ili rezultat njihovog stanja.

Ispitanici kategorisani u četiri grupe

– Nadam se da će ovaj rad malo otvoriti umove kliničara za potencijalne rizike nekontrolisanja frekvencije pražnjenja creva – rekao je stariji autor Šon Gibons, sa Instituta za sistemsku biologiju za AFP, a prenosi Science alert.

Gibons i njegov tim prikupili su različite podatke (krvna slika, mikrobiom creva, genetika…) od preko 1.400 zdravih odraslih dobrovoljaca, bez znakova aktivne bolesti.

Prema frekvenciji pražnjenja creva, koju su sami prijavili, učesnici su kategorisani u četiri grupe: konstipacija (jedno ili dva pražnjenja creva nedeljno), niska normalna (tri do šest puta nedeljno), visoka normalna (jedan do tri puta dnevno) i dijareja.

Zatvor doprinosi porastu toksina u organizmu

Kada se stolica predugo zadržava u crevima, mikrobi iscrpljuju dostupna vlakna – koja fermentišu u korisne kratkolančane masne kiseline – i umesto toga fermentišu proteine, proizvodeći toksine poput p-krezol sulfata i indoksil sulfata, prenosi Nova.

– Ono što smo otkrili je da čak i kod zdravih ljudi koji su imali zatvor, dolazi do porasta ovih toksina u krvotoku – rekao je Gibons, napominjući da ovi toksini posebno opterećuju bubrege.

Dijareja povezana sa oštećenjima jetre

U slučajevima dijareje, tim je otkrio nalaze koje ukazuju na upalu i oštećenje jetre.

Gibons je objasnio da tokom dijareje telo izlučuje višak žučne kiseline, koju bi jetra inače reciklirala da bi rastvorila i apsorbovala masti iz ishrane.

„Dobre“ crevne bakterije, važne za zdravlje, funkcionisale su kod ljudi koji su „veliku nuždu“ obavljali jednom do dvaput dnevno.

Međutim, Gibons je naglasio da je potrebno više istraživanja da bi se preciznije definisao ovaj optimalni opseg.

Više voća i povrća, dovoljno tečnosti i fizička aktivnost ključni

Demografski gledano, mlađi ljudi, žene i oni sa nižim indeksom telesne mase su imali ređe pražnjenje creva.

Hormonske i neurološke razlike između muškaraca i žena mogu objasniti tu razliku, rekao je Gibons, zajedno sa činjenicom da muškarci generalno konzumiraju više hrane.

Kombinujući biološke podatke sa upitnicima o načinu života, tim je došao i do toga šta treba jesti da bi se postigao poželjan „ritam“ – ispitanici koji su bili primer jeli su više voća i povrća.

Gibons dodaje uz to pijenje puno vode, redovnu fizičku aktivnost i, generalno, ishranu u kojoj je više biljaka.

Izvor: Nova