Magazin Moda

Ono što vi ne kupite u Zari i H&M-u, završava na deponijama od kojih se prevrće želudac

izlog prodavnica odeće
Foto: Profimedia

Dok svetu preti ekološka katastrofa, modna industrija samo pogoršava situaciju nelegalnim odlaganjem svojeg otpada u zemljama u razvoju. Delovi Afrike dave se u odevnim predmetima koje industrija brze mode isporučuje svake godine, iako su se brendovi poput Zare i H&M-a obavezali da će reciklirati odeću, piše Nova.rs.

H&M, na primer, proizvodi tri milijarde odevnih predmeta godišnje i od toga reciklira samo oko 10 odsto – ostatak se šalje u mesta poput Akre, glavnog grada Gane, gde gomile polovne odeće kreiraju prizore koji liče na neki postapokalitični scenario.

otpad odeća afrika
Foto: Profimedia

Industrija brze mode, uključujući Zaru, koja je manje od 50 odsto ekološki održiva, proizvodi 100 milijardi godišnje i reciklira samo jedan odsto, prenosi Dejli mejl.

Problem sa kojim se kompanije suočavaju sa svojim „održivim“ programima su vreme i novac koji se troše na prenamenu, a za njih je najlakše rešenje da problem izmeste, odnosno garderobu jednostavno pošalju negde drugde.

U Afriku na primer.

odeća otpad afrika
Foto: Profimedia

Desetine afričkih zemalja nadale su se da će uvoz onoga što Gana naziva „obroni wawu“ ili odeća mrtvih belaca, biti zabranjen, jer je priliv ogroman, a kvalitet je toliko loš da se odeća ne može nositi.

ABC navodi da više od 15 miliona polovnih odevnih predmeta stiže u grad iz Velike Britanije, Evrope, Severne Amerike i Australije. Najmanje 40 odsto je lošeg kvaliteta, što ih čini bezvrednim i šalju se pravo na deponije koje se prelivaju u naseljena mesta.

Tako je u Akri „izraslo“ brdo visoko 20 metara od slojeva odbačene odeće.

Više od 100 milijardi komada garderobe se proizvede širom sveta svake godine, a 85 odsto ih se ili baci na deponiju ili spali.

H&M je prvi globalni brend koji je pokrenuo program sakupljanja odeće u svim svojim prodavnicama, a od 2013. je prikupio više od 141.000 tona tekstila.

odeća otpad afrika
Foto: Profimedia

Priliv jeftine odeće šteti i domaćoj tekstilnoj industriji u Africi, jer njihovi proizvođači ne mogu da konkurišu u ceni.

– Pravili smo odeću, ali sada se pojavio taj novi oblik kolonijalizma. Oni žele da donesu svoje proizvode na ovaj način, tako da nam ne dozvoljavaju da pravimo naše, rekao je za Bright Magazine jedan trgovac polovnom odećom iz Ugande.

Deo Istočnoafričke zajednice (EAC) 2015. godine pokrenuo je zahtev za zabranu uvoza odeće, s idejom da to zaustavi do 2019. Međutim, kako piše The Stern Opportunity, povučen je zbog ucene SAD – navodno su im zapretili da će, ukoliko ne odustanu od toga, povući inicijative iz Zakona o afričkom rastu i mogućnostima.

odeća otpad afrika
Foto: Profimedia

Taj akt je trgovinski program koji zemljama u subsaharskoj Africi daje preferencijalni pristup tržištima SAD, omogućavajući im da izvoze proizvode bez carina.

Ukoliko bi SAD izgubile mogućnost izvoza odeće, najmanje 40.000 radnih mesta u Americi bi bilo ukinuto, a 150.000 neprofitnih poslova bi bilo „pogođeno“.

Međutim, verovatno je još veća briga da bi kompanije brze mode mogle da napuste SAD kad ne bi mogle da isporučuju svoj otpad u zemlje u razvoju. A u poslednjih pet godina, ta industrija obrće 662 miliona dolara godišnje.

Izvor: Nova.rs

Preporuka: Gde da pazarite komade koji su u trendu a napravljeni su u Srbiji?

42 Shares
  • Facebook
  • Twitter
  • LinkedIn
  • More Networks
Copy link
Powered by Social Snap