Preko nedelje je novosadski političar, a vikendom oblači suknju i postaje Violeta

Zbog javnog ismevanja, neprihvatanja, odbijanja od strane društva, fizičkih napada, transrodne osobe nose teško breme. Umesto prihvatanja, što je prvi korak ka ljubavi, ove osobe se veoma često suočavaju sa društvenom osudom, čak bivaju „prognane“ iz društvenih zbivanja. Nepravedno. To je bio slučaj i sa Violetom, međutim, ova snažna osoba se izborila za sebe. Pronašla je svoj put i jasno ga sledi, krčeći ga i dalje.

Tokom radnih dana radi kao političar u Novom Sadu, a kada dođe vikend odlazi u Beograd i postaje Violeta. U njegovoj stranci niko ne zna da u privatnosti svoga doma oblači suknje, haljine i haltere, a to nije znala ni njegova bivša supruga sa kojom ima dete.

Za posao oblači odelo i priča u muškom rodu, ali čim se osami, stavlja svoju periku, šminka se i obuva visoke potpetice, piše Snežana Čenad za Telegraf.

U danu koji sam provela sa transženom iz Vojvodine, koja je član jedne partije, razgovarale smo o: dvostrukom životu koji živi, seksualnim odnosima, poslu, partnerkama…

Cipelice, bluzice, kompletići, šeširi

Dok sedimo u stanu, jednom od onih koji iznajmljuje u srpskoj prestonici, Violeta raspakuje kofer. Iz njega vadi čizme na štiklu, kožne suknje, bunde, nakit. Na moje pitanje, da li ju je nekad neko prepoznao, odgovara mi odrično.

– Nikad me niko za više od 20 godina nije prepoznao, a sretala sam svoje prijatelje i porodicu obučena kao žena – priča mi.

Potom razgovaramo o tome kako izgleda voditi dupli život, biti transvestit i političar, koji takvu potrebu mora da krije. Oseća nezamisliv psihički pritisak, koji zahteva visok nivo kontrole. Ona mora da pazi kada priča u muškom, a kada u ženskom rodu, kad treba da učini glas ženstvenijim, a kada hod muževnijim.

Pred svojim kolegama političarima desilo joj se nekoliko puta da počne da priča kao Violeta, ali brzo se ispravi ili samo nastavi da priča kao da ništa pogrešno nije rekla, pa oni to ni ne primete.

– Kroz svoj posao pokušavala sam da doprinesem na svaki mogući način trans zajednici, da učestvujem u organizaciji mnogih događaja i sve to preko svojih političkih kanala. Rekla bih da sam na tihi način doprinosila, trudeći se da me niko ne otkrije – govori.

Na ivici straha i želje za promenama

Dolazak svojoj kući nakon radnog dana Violeta opisuje kao ulazak u drugi, njen svet. Kako se bavi politikom, koja zahteva da nosi elegantnu mušku garderobu, objašnjava da to suštinski nije ona. Te da su ta odela, cipele i košulje samo okovi.

Kada uđe u svoj dom, skida poslovnu odeću i oblači negliže, haltere, potpetice i postaje Violeta. Mada Violeta je uvek u njenom telu i karakteru, ali nažalost mora da bude prikrivena.

S obzirom na to da se krije od svoje 17 godine i ne živi slobodno, počinjemo razgovor o tome kako se osmelila da stane pred naše kamere i ispriča nešto što je mnogo više od tajne.

– Pomešana su mi osećanja. Prožima me uzbuđenje, ali i strah da ne budem otkrivena, da me neko ne prepozna. Mada ta bojazan uvek postoji, čak i kada se obučem kao žena i izađem na ulicu u grad u kom ne živim. „Mrtva trka“ je kada su u pitanju moja želja i moj strah. Sa jedne strane strepnja za dalji život, a sa druge nikad veća zelja da pokažem svoje pravo lice. Ujedno moj cilj i nadanja usmerena su ka promeni svesti društva, koje bi trebalo da prihvati različitosti koje ga okružuju. Tanka je granica između mog straha za život i kakva je ta granica između straha i želje da se pokaže tvoja borba – rekla mi je Violeta.

Brak i dete

Posmatram odeću moje sagovornice koja je svuda po stanu. Ne mogu da se otmem utisku da je to zaista mnogo garderobe, a ona čak ne živi u tom stanu. A gde čuva svu žensku odeću, obuću, nakit, šminku u svom domu?

– Uvek sam se dovijala na različite načine, bila su to dupla dna ormara i poručivanja nekih komada nameštaja sa prikrivenim elementima. Stolar me je pitao „Je l’ vi to držite neke sefove tamo“. Rekoh mu: „Skoro“. Krila sam se tako i dok sam bila u braku … – kaže mi uz uzdah.

– Bila si u braku? Sa ženom? – pitam je.

– Da, imam i dete sa bivšom ženom. To je bio period preispitivanja da li je transrodnost samo prolazna ili je to nešto što će me pratiti do kraja života. U tom istraživanju sebe odlučila sam se na korak da osnujem porodicu i to je funkcionisalo skoro dve godine. Gledala sam da se maksimalno posvetim porodici, jer sam sebe smatrala odgovornom najpre pred svojom tadašnjom suprugom, a onda i pred detetom, koje mi je najvažnije u životu. Shvativši da moj život u takvoj zajednici neće napredovati, počela sam da se samouništavam i gušim. Odličila sam da taj brak prekinem, jer nisam htela da neko snosi posledice zbog mog unutrašnjeg problema – priča Violeta u hodu, dok iz dnevne sobe odnosi odeću u ormar.

Na moja pitanja da li je njena supruga ikada nešto posumnjala i da li je krišom oblačila njenu odeću, odgovara:

– Nikada nije posumnjala, umela sam da se transformišem u muški rod odlično, baš kao i u ženski. Nisam probala nikada njenu odeću (smeh), imala sam i svoje pregršt. Što se tiče skrivanja svega, bio je isti slučaj, samo novi stan, novi garderoberi. U spavaćoj sobi je bio američki plakar, koji je prikrivao tajni prostor u kom je „bila smeštena Violeta“. To sam napravila kad su supruga i dete bili u banji.

Međutim, njena supruga ni danas, posle nekoliko godina od razvoda nije saznala za paralelni život koji Violeta vodi.

„Jesam li lezbijka?“

Dok mi je kuvala kafu, otvoreno sam pričala sa Violetom o trans osobama i stigmi koja se za njih često vezuje, a to je da se bave prostitucijom. Interesovalo me je da li je i ona jedna od njih.

– Ja čak nemam seks sa muškarcima, a ne da se bavim prostitucijom. Moje seksualno opredeljenje bi neupućeni okarakterisali kao „nenormalno od nenormalnog“ (smeh). Imam seks sa ženama kao muškarac, ali sam odevena u žensku odeću. Razmišljala sam o tome da li sam ja trans lezbijka i bilo mi je u početku vrlo konfuzno poimanje moje orjentacije – rekla nam je.

Ženama prilazi i kao muškarac i kao žena, u zavisnosti od okolnosti u kojima ih upoznaje, ali jedna stvar u njenoj glavi uvek je nepromenljiva.

– U mojoj glavi je uvek to seks dve žene, mene i moje partnerke. Kada flertujem, mislim da kombinujem moju žensku upornost i istrajnost, a muški nagon. U spavaćoj sobi sa devojkama sam uvek obučena kao žena. I da, moj tip su crnke – kroz smeh mi kaže.

„Čuvam se, jer svuda možeš dobiti batine“

Iz stana u kom smo razgovarale o njenom životu, Violeta i ja odlazimo do jednog kluba. Još po izlasku iz zgrade, ona oprezno korača na potpeticama, jer se čini kao da su sve oči uprte u nju. Šetamo ulicom, a pogledima ona mi otkriva da se ne oseća svuda bezbedno, ali da se čuva.

– Čuvam se, jer niko ne može da ti garantuje stopostotnu bezbednost. Mogu dobiti batine i u Amsterdamu, kao što mogu dobiti ovde u Beogradu, ali jednostavno ima neko nepisano pravilo kog se treba pridržavati, a to je: ne treba srljati, ići na neka mesta pošto-poto, jednostavno kretati se nekim proverenom rutama – priča mi dok hodamo ka klubu u koji ide na piće kad god je u prestonici Srbije.

Prisećanje na detinjstvo i prve seksi čarape

Dotakle smo se i teme detinjstva, njene samospoznaje, kriznih vremena kada nije bilo interneta i perioda kada je sve što je mogla da sazna o transrodnosti bilo iz časopisa. I strane u njima, koje su je najviše zanimale, morala je da čita krišom.

Moja sagovornica, dok koračamo pored izloga priseća se trenutka kada je kupila prve seksi mrežaste čarape. Bila je to 1994. ili 1995. godina, vreme velikih kriza i ratova, a ona željna tog komada veša koji ju je uvodio u ono što je danas – Violeta.

– Relativno rano sam počela da zarađujem, pa sam sebi priuštila te mrežaste čarape, mojoj sreći nije bilo kraja, jer sam dotad krišom ponekad oblačila sestrine ili majčine stvari. Sreću koju sam osetila tada, doživela sam još samo jednom, kada sam prvi put kao žena izašla na ulicu. Osetila sam odjednom svež vazduh. Jeste da su to bili neki sitni sati, mračna neprometna ulica, ali za mene je to bio Holivud. Tada se nešto u meni prelomilo.

Dupli život, politička scena i prilagođavanje pola

– Za sve ove godine, navikneš se da vodiš dupli život i to ti postane deo svakodnevice, ali uvek iz mene govori ta žena, koja je nažalost sakrivena. Nije mi baš svejedno kad sedim na poslu i vidim koleginice koje se doteraju i srede. Neke imaju više ukusa, neke manje i rado bih ih i posavetovala, ali prosto sprečava me to što postoji mogućnost da narušim svoju diskreciju koja mi je od egzistencijalne važnosti.

Za kraj razgovora pitam je da li mašta o tome da prilagodi pol:

– Da, to je moj krajnji cilj, koji nažalost ne zavisi od mene, već od niza drugih okolnosti, koje nisu pod mojim uticajem. Prevashodno mislim na moju porodicu, moje poslovno okruženje – odgovara.

Oblačimo se i izlazimo ponovo na ulicu, ne odolevam da joj ne postavim pitanje kako izgleda trenutak kada skida Violetu sa sebe.

– Taj trenutak bih opisala: kao da skidam deo sebe i sebe stavljam u ormar, kofer – zaključuje naš razgovor.

Težak položaj trans zajednice

U Srbiji, prema procenama LGBT organizacija živi oko 25.000 trans osoba.

Mada se operacije usklađivanja pola u Srbiji obavljaju od 1989. godine, 80 odsto njih nikada ne stigne do operacije, a pravni položaj trans* osoba do danas nije regulisan.

Po srpskim, ali i svetskim prosecima prilagođavanje pola izvrši tek 20 odsto pripadnika trans* zajednice.

Pravno neprepoznavanje rodnog identiteta i činjenica da ne mogu da se izdaju lična dokumenta u skladu sa rodnim identitetom, onemogućavaju život trans* osobama u Srbiji.

Violeta je samo još jedna trans osoba koja zbog straha od neprihvatanja ili potpunog prestanka komunikacije sa porodicom, poslovnim partnerima i prijateljima, i dalje krije svoj rodni identitet.

*Trans pojam se odnosi na rodni identitet i rodno izražavanje, kao i pitanje njihove ne/usklađenosti sa biološkim polom i stereotipnom rodnom ulogom koja se od osoba tog pola očekuje.

Autor: S. Čenad – Telegraf.rs