Novosađanka koja je ponudila pomoć majkama sa autističnom decom je čvrst dokaz da su dobri ljudi svuda oko nas

Ako ste ovih dana zavirili na Fejsbuk ili Tviter, nije mogla da vam promakne objava jedne Novosađanke koja je privukla pažnju brojnih korisnika Interneta tako što je ponudila pomoć majkama sa autističnom decom.

Internet ume da bude loše mesto, ali može da bude i sjajno – „daljinski“ je u našim rukama… Da li ćemo da ga upotrebimo kao platformu da pomognemo drugima, steknemo prijatelje, saznamo lepe i korisne stvari, ponudimo nekom podršku i razumevanje, ili ćemo ga koristiti da iznosimo frustracije i „dangubimo“, samo od nas zavisi, piše Blic žena.

Nina Bulatović, mlada pravnica, rešila je da ponudi svoje vreme i pomoć svim majkama sa autističnom decom, objavivši to na jednoj grupi na Fejsbuku. Ovaj potez se ubrzo raširio, pa je za samo 24 sata Nina dobila gomilu poruka, a mnogi su poželeli i da se priključe njenoj humanoj ideji.

– Nisam mogla da zamislim da će moja objava izazvati toliko pažnje, čak sam je napisala u zatvorenoj grupi. Zatečena sam činjenicom da je moja ideja naošla na tako pozitivan odjek. Dobila sam pregršt poruka, neki su se javili samo da podrže i pohvale moju ideju, neke žene su želele da se priključe ovoj akciji, neki su me uputili na porodice sa autističnom decom i ukazali na to kome je pomoć neophodna – objašnjava Nina.

Nina ističe da je njena ideja proizvod onoga što je prošla kao majka prevremno rođenog deteta – boraveći po bolničkim čekaonicama često je bila svedok toga koliko su majke iscrpljene, umorne, istrošene…

– Teško je biti majka čak i onda kada je dete zdravo, a da ne govorim o izazovima majčinstva kada je reč o detetu sa smetnjama u razvoju. Mnogo sam puta videla borbu na licima tih žena, padanje onda kada to ne smeju da dopuste, umor, brigu koja nikad ne prestaje. To je problem koji okupira celu porodicu, dinamika i odnosi u takvim porodicama vrlo su složeni. Volela bih da akcentujem da ja nisam stručno lice, moj poriv da pomognem je ljudski, majčinski… I meni su ljudi pružali podršku i pomoć, i dalje to rade, ja znam koliko ponekad znači kada vam neko pričuva dete na sat, dva…– kaže naša sagovornica i ističe da veruje da svako u sebi nosi i gaji emocije kao što su ljubav, solidarnost i saosećajnost.