Novosađani su u oktobru udisali čist vazduh jedva 7 dana, veliki zagađivači kriju podatke

Novosađani su u oktobru disali čist vazduh jedva 7 dana. Sve ostale dane su se trovali raznim oblicima aero zagađenja jer da se diše mora. Mnogi su o tome ostali neobavešteni jer institucije pored toga što ne rade ništa po pitanju smanjenja zagađenja ne upozoravaju građane kako da se ponašaju kada je napolju zagađen vazduh. Dodatno je opasna činjenica da se zagađenje vazduha među građanima ali i u državnim institucijama ne shvata ozbiljno, kada znamo da u Srbiji na godišnjem nivou prevremeno umre 10.000 građana upravo zahvaljujući podmuklom ubici, zagađenom vazduhu.

Zagađenje postaje aktuelna tema sa početkom grejne sezone ali prema rečima Nine Ciganović u Novom Sadu se i leti beleže povišene vrednosti. Građani da bi se ugrejali koriste svašta, a sagorevanje svega i svačega zbog manjka novca za ekološki prihvatljivije i po zdravlje manje pogubijih energenata, nas ipak košta mnogo više nego što mislimo. Međutim, nisu samo individualna ložišta i saobraćaj krivi za to što nam je vazduh dobio boju oblik i miris.

Najveći zagađivači su termoelektrane, toplane i industrija mada je nemoguće sa preciznošču odrediti naiveće zagađivače jer se podaci o zagađenju kriju. Podsećamo na Batutovu studiju o zagađenju u Boru kojom je potvrđeno da Borani zaista umiru od raka izazvanog zagađenjem a da je Batut uspešno krio godinu dana umesto da odmah objavi alarmantne podatke.

Beograd je prošle nedelje ponovo bio u vrhu liste najzagađenijih gradova na svetu. Prestonica je odmeravala snage u društvu Pakistana, Indije, kineskog grada Vuhana, Indije ali i susednog Zagreba. Ali mi imamo još gradova za ovu trku smrti. Zagađenje vazduha je u crvenom i Novom Sadu i okolini, Valjevu, Pirotu, Užicu, Smederevu, Boru, Novom Pazaru, Zrenjaninu i lista se ovde nažalost ne završava jer mernih stanica nemamo dovoljno a često i ne rade, baš kad su najpotrebnije.

Kraj oktobra je za Novi Sad i okolinu bio mrtva trka u tome koji je deo zagađeniji. Prekomerno zagađenje koje je iz cvrenog u više navrata išlo u ljubičasto, izmereno je na više mesta dok je najgore bilo u Futogu. Gradske merne stanice u Futogu i na Bulevaru patrijarha Pavla beležile su zagađenje koje po evropskom indeksu spada u ljubičastu zonu zagađenja – u zonu u kome je vazduh opasan. Merne stanice Ložionička i Partizanskih baza merile su da je vazduh je veoma loš. Zagađenje su izmerile i merne stanice Rumenačka, Radnička, Puškinova.

Vladimir Đurđević iz Meteorološkog instituta je za N1 rekao da je sumpor-dioksid, kao supstanca u koncentracijama štetnim po zdravlje, eliminisan u Evropi, ali da je u Boru zabeležena i 25 puta veća koncentracije od predviđenog maksimuma, kao i da su prekoračenja PM 10 čestice izmerena na 25 od 46 mernih mesta, a da je u Smederevu na mernom mestu prekoračenja bilo 148 dana za godinu dana.

Osoba koja je do skoro bila sekretarica sada, vodi ministarstvo za za zaštitu životne sredine, te nije iznenađenje njena izjava da je zagađenje prisutno više decenija u Srbije nego se, eto o tome nije dovoljno pričalo. Potpuno je razimljivo da Vujović o ovoj temi nema pojma jer ministarsku fotelju nije dobila zahvaljujući poznavanju ove oblasti.

Sa druge strane, oglasio se i bivši ministar za zaštitu životne sredine, Goran Trivan. On je naglasio da već više od deset godina živimo u gradu koji je prekomerno zagađen i da bi institucije koje se bave zdravljem morale da daju neke preporuke.

– U Beogradu se mora prestati sa besomučnom gradnjom i širenjem Beograda ka unutra, mi smo izgradnjom napravili klance, nema više te provetrenosti, to je apsolutno istinita činjenica. Da ne filozofiramo, TENT je jedan od najvećih zagađivača, to je konstanta koja traje cele godine. Kada imamo pikove, važan je i saobraćaj – rekao je bivši ministar.

Trivan je govoreći za N1 rekao da kada je 1991. godine Ministarstvo životne sredine uspostavljeno, da je naučio da je svaka informacija javna.

– Zagađenjem morate ‘operisati’ javno, važno je da date informacije da je nešto opasnost, onda ćemo izvlačiti poruke.

Da nije svaka infomacija javna svedoči nam ono što se dešava u praksi. Veliki zagađivači kriju podatke a država prećutkuje informacije o termoelektranama. Ministarka Vujović je govoreći o zagađenju vazduha zaboravila da objasni građanima, ali možda ona ni ne zna, da postrojenja za odsumporavanje na telemoelektranama TENT A I TENT B ne postoje.

Centar za lokalnu samoupravu je reagovao na ministarkinu relativizaciju problema zagađenog vazduha.

“Ministarka nije objasnila zašto nije završena instalacija postrojenja za odsumporavanje na termoelektranama TENT A i TENT B, čime bi se emisije sumpor dioksida smanjile za 90 odsto. Gospođa Vujović prećutkuje činjenicu da samo u sistemu Beogradskih elektrana radi 9 toplotnih izvora na mazut i 3 na ugalj, a da je najveći zagađivač Zemunska toplana trebalo da bude zatvorena do početka ove grejne sezone, što se nije desilo. Tačno jeste da je i ranije bilo zagađenja, ali ministarka je propustila da objasni da je ono u poslednjih deset godina uvećano usled starenja termoelektrana i glavnih industrijskih postrojenja, zbog pojave novih zagađivača, ali i zato što se stanovništvu za individualna ložišta prodaje nekvalitetan ugalj sa velikom količinom štetnih primesa”, navodi se u saopštenju CSL.

Najplastičniji primer je da niko od nadležnih ne preuzima odgovornost niti nas izveštava o zagađenju vazduha su zapaljene deponije. O opasnim posledicama dima sa deponija nas niko ne obaveštava, građani su prepušteni sami sebi a političari se mole da dune vetar jer su pare za modernizaciju, konretno deponije u Vinči, davno otišle niz vetar.

Ukoliko primetite zagađivača vazduha ovo je kontakt Gradske inspekcije za zaštitu životne sredine u Novom Sadu 021/487-2444.

Pratite zagađenje vazduha i povedite računa da se ipak ne krećete previše kada je zagađenje u crvenom ili ljubičastom, savetuje naša redakcija kada već onaj ko treba neće.