Šta je novosadski? Kad pozoveš drugare na tuđi protest pa ispališ

Protest protiv izgradnje novog mosta u Novom Sadu na pogrešan način i na pogrešnom mestu, najavljen za danas, propao je i pre nego što je počeo. Tako je pred novosadskim naprednjacima pala još jedna prepreka da podignu „Novi Sad na vodi“, projekat njihovog glavnog finansijera – firme Galens. Sve je ispalo kao da je Bocara režirao. A znamo da nije.

Skup neće biti održan zbog toga što su opozicione stranke okupljene u kampanji „Vidi gari, ne može“ pokušale da „preotmu“ protest od građanskih organizacija koje su sve organizovale, prijavile skup i pozvale ljude.

Tri strane sveta

Osam građanskih organizacija su mesecima prikupljale argumente i razloge zašto „novi kineski most“ ne treba da bude na 800 metara od postojećeg Mosta slobode. Prvenstveno jer se time uništava poslednja oaza prirode u Novom Sadu, takozvani „novosadski arhipelag“ koji čine Šodroš, Dunavac i Kamenička ada, i koji je stanište za više zaštićenih životinjskih vrsta.

Ovu inicijativu čini osam lokalnih organizacija: Dunavac (Šodroš), Ekološki front Novi Sad, Sačuvajmo Liman od betona, ZA zeleno Novo naselje, Sačuvajmo park kod muzeja, Svet i Dunav, Udruženje rekreativnih ribolovaca Šodroš Dunavac i Centar za razvoj demokratskog društva Europolis.

S druge strane je vlast pod kormilom Srpske napredne stranke i njihova računica je jasna – oni žele poslednji neizgrađeni deo Novog Sada da podignu elitni stambeni blok koji će se brzo rasprodati za 2.000 € po kvadratu.

S treće strane, dan pred najavljene proteste, inicijativa „Vidi gari, ne može“ samoinicijativno je, u isto vreme i na istom mestu zakazala „svoje“ proteste bez prijave skupa, bez ijdenog argumenta protiv ovakvog rešenja, bez ičega. Takoreći – padobranci.

Dva protesta, tri plana

Građanske organizacije su otkazale protest zbog uplitanja kampanje povezane s političkim strankama koje su ranije bile na vlasti i pokazale težak nemar prema toj istoj prirodi. A onda je i „Vidi gari, ne može“ otkazala „svoj“ protest.

Novosadski obornici će u Skupštini grada, gde SNS ima ubedljivu većinu, danas glasati o rešenju za novi most koji će, naravno, biti kineski, jer je posao već dogovoren.

Ovo je zapravo, naprednjački Plan C za „Novi Sad na vodi“, pošto su im prethodna dva osujećena. Najpre su hteli na kvarno izmene plan priobalja Dunava, koji je gradonačelnik Miloš Vučević zdušno branio u privatnoj emisiji na RTV-u. Kada to nije prošlo, SNS je krenuo na silu – da izmeni tok Dunava u tom delu. Ali ubrzo su im stigle packe iz Dunavske komisije, odnosno od zemalja kroz koje protiče Dunav. Rečeno im je da ne može tok međunarodne reke da se menja ko kako ’oće.

U međuvremenu, dok je pripreman protest, SNS vlast je, pre izglasavanja plana za novi most, naložila ribarima i ljubiteljima prirode na Šodrošu da uklanjaju čamce jer počinje gradnja.

Reče mi danas pecaroš na Šodrošu
– Slikaj devojko , možda su ti ovo zadnje slike ovoga raja…eto…javili da sklanjamo čamce…ništa mi tu ne možemo…
Evo , kačim fotke i ne prestajem da plačem

📸 Aleksandra Brdaric
Šodroš, Novi Sad pic.twitter.com/ilxam7GBRb

— Savski nasip (@savski_nasip) June 16, 2021

Kineski most

Ali snašli se naprednjaci, pa namontirali maketu original kineskog mosta, sa neprirodnim vijaduktima i na 800 metara udaljen od najbližeg, a od sledećeg 40 kilometara.

Najvažniji razlog protiv mosta na ovoj lokaciji jeste da ovo ne bi bilo rešenje za saobraćajnu gužvu, kako to gradske vlasti uporno predstavljaju.

Autoput i teretni saobraćaj su suviše blizu stambenih objekata na Bulevaru Evrope, uključujući i vijadukt koji će duplirati saobraćaj, pa je jasno je da ovo nije obilaznica.

Kao potencijalni izvođač radova pominje se kineska kompanija CRBC. Upravo protiv ove kompanije je u Crnoj Gori pokrenut krivični postupak zbog uništavanja korita reke Tare koje je pod zaštitom UNESCO-a.

CRBC je već uradila projekat za novi most u Novom Sadu.

Na maketi se vidi da će most ići preko sva tri staništa prirode: Šodroš, Dunavac i Kamenička ada.

Životarenje ili život

Grad Novi Sad prema interesima pomenute kompanije Glans kroji urbanističke planove još od 2012. godine i projektovanja Pupinove palate. Novosađani je zovu još i Dodikova palata, zbog sumnjivog porekla novca kojim je građena.

Ukratko, Galens je od tada u Novom Sadu dobio sve što je želeo, uključujući i uvid u buduće planove pre njihovog objavljivanje.

Deo grada o kojem je sada reč još nije urbanizovan. Novosađanima služi za odmor i rekreaciju. Stanište je za više od 130 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica, a ukupno 200 uključujući ribe i biljni svet. Posebno zanimljivo je da se na Šodrošu skućio i dabar. Ali je pitanje da li će tako i ostati.

Prvobitno se govorilo da će tu biti sagrađen stambeno poslovni kompleks u javnosti poznat kao “Novi Sad na vodi”. Brojna novosadska udruženja i građani su se tome usprotivili i činilo se u jednom trenutku da su izvojevali pobedu, ali je onda objavljeno da će u ovom dela grada biti izgrađen veliki most preko Dunava, piše Crta.

Prema važećem Generalnom urbanističkom planu, u tom delu grada ne može biti stambene gradnje već je čitava oblast predviđena za sportsko-rekreativne sadržaje. Ipak, tu se nalazi kasarna i brodogradilište koje ne radi, a koje je u vlasništvu firme Galens.

Šta je rešenje?

Marijana Mutavčieva iz Centra za razvoj demokratskog društva „Europolis“ kaže da je gradnja ovog mosta problematična iz više razloga. On bi bio samo uvod u početak betoniranja tog područja, a samim tim bi otvorio i prostor za „Novi Sad na vodi“.

– Most kao most je uvek potreban. Mostova nikad nije dovoljno. Ali da li je baš neophodno da bude na tom mestu, a ne negde uzvodno prema Bačkoj Palanci? Od Novog Sada do Bačke Palanke namamo nijedan most. Čini se da su građani u manjim sredinama potpuno zapostavljeni. Donosioci odluka ne uzimaju u obzir da građani u Futogu i Begeču prelaze na drugu obalu skelama i čamcima, iako su i oni deo grada, dok u Novom Sadu imamo na svakih kilometar i po, po jedan most. Apsurd je veći ako uzmemo u obzir da se ovaj most proglašava projektom od nacionalnog značaja. Dalje, meštani Neština i Vizića prelaze državnu granicu sa Republikom Hrvatskom kako bi došli do administrativnog centra (Bačke Palanke), jer ni tamo ne postoji most – rekla je Mutavčieva za Crtu.

Postoji li srednji put?

Ako gledamo samo aktuelnu vlast u Novom Sadu, od njih možemo očekivati, kao i do sada, samo srednji prst.

Građani su uspeli da se udruže u lokalne organizacije, ne samo osam ovde pobrojanih. Na nedavno održanim izborima za mesne zajednice do nogu su potukli izbornu mašineriju SNS, kojoj nisu pomogle ni ucene, pretnje, hiljade aktivista, džipovi ni Andrej Vučić lično, u košulji na pruge. Građanski kandidati su pobedili naprednjake na Limanu, delu grada sa oko 40.000 stanovnika, upravo na mestu gde je planiran „Novi Sad na vodi“.

Ali građansko organizovanje je palo na prvom narednom ispitu – protestu protiv gradnje takvog mosta.

„Ekološki aktivisti bi trebalo da znaju da su im prvi i pravi neprijatelji aktuelni uništavači prirode i životne sredine, aktuelni donosioci odluka i vršioci vlasti, a ne opozicione stranke koje su se okrenule ekološkim problemima. Da, naravno, nose one bagaže i grehove i odgovornosti iz prošlosti, ali i pored toga one imaju legitimno pravo da definišu svoje političke borbe i ciljeve kako god i u svim sferama društvenog života.

Ljudi pa neka ih, mi guramo naše borbe, a ko ih gura dodatno, pa nek ih gura, više nas je za iste ciljeve.

Naša snaga je u našoj odlučnosti da branimo našu životnu sredinu od aktuelne predatorske korumpirane vlasti, ali i svake buduće koja bude isto radila. Naša snaga je u našoj beskompromisnosti, u  našem afirmativnom pristupu kojim osvešćujemo ljude,  budimo apstinente, apatične, defetiste, a ne u pasivno-agresivnom stavu koji je odraz straha i nesigurnosti.

Ratovanje protiv opozicije je izraz slabosti, gubljenje i energije i vremena i u interesu je aktuelnih  uništavača naše životne sredine, naših života i profitera“, napisala je ovim povodom Dragana Arsić iz uduženja Odbranimo šume Fruške gore.