Nemoj Saveljiću, matere ti, stomak mi se diže. Tebi da je glupo, ti ne bi

Drugi put ove nedelje pišem o Niši Saveljiću i već mi je muka, ali budući da dobar deo javnosti brani dotičnog, a komentariše izgled Petre Divac kojoj je Saveljić slao poruke, imam potrebu da upitam sve one koji se pozivaju na punoletstvo Divčeve ćerke i samim tim slobodu Saveljića da joj se upucava, sledeće:

Bi li vama gospodo bilo prijatno i normalno da se vaš dugogodišnji kućni prijatelj upucava od svih žena na ovom svetu baš vašoj ćerki?

Dodala bih, čitajući tu prepisku, na onaj šablonski švalerski način:

“Ja ovako iskusan sam se postideo.

Prvi put u životu osjetim energiju kod nekog tako mlađeg”

Ništa gore od upucavanja “iskusnog” magarca bez stida, oca dvoje dece koji se inače druže sa devojkom kod koje je ćale osjetio po prvi put neku čudnu energiju.

Pa još napisa: “Baš mi je glupo”

Nemoj Saveljiću, matere ti, stomak mi se diže. Tebi da je glupo, ti ne bi. Tebe da je stid, ti ne bi. Ti da poštuješ svog prijatelja, ti ne bi. Ovako si ispao napaljeni magarac i ljiga.

Sva dalja priča kojom se razmatra sloboda Saveljića da piše poruke Petri jer je „punoletna, jer mu je odgovorila, jer nije prekršio zakon, jer treba“ – što neko napisa – „da bude spremna posle 25 na udvaranja bilo da je to prijatelj, tatin drug, komšija“… je jalova.

Cela ova situacija vidim zbunila je deo muškaraca koji su taman počeli da se upucavaju nekim ćerkinim daljim drugaricama, pa pišu u komentarima zbunjeni kako više ne smeš ni muvati, odmah linč, odmah osuda.

Ma jok, nastavićete vi svakako, to je nagon koji vas melje, nego je stvar u tome da treba da se linčuje Saveljićev nemoral, tvrdoća obraza; neko te smesti u Americi, nađe ti posao, pusti te u kuću i ti se upucavaš njegovoj ćerki. Pri tom, ne misliš o tome kako će se osećati devojka koja te poznaje od malena, ne misliš o svojoj odrasloj deci koja se druže sa njom pa i njih dovodiš u blamantnu situaciju da se stide zbog tebe.

Kuda idemo kada nam je “okej” to što se prijatelj upucava ćerki prijatelja, kuda idemo kad nam je bitnije da komentarišemo kako Petra izgleda, nego kako se Niša ponaša, kada njega nazivamo frajerom, a njom klinkom koja je “ružnjikava” i željna publiciteta, kada ismejavamo njenu traumu zbog ovoga i potrebu da razgovara sa psihologom?

Je l ovo znači da treba da kažemo svojoj ženskoj deci da čim napune 18 godina mogu da se muvaju sa tatinim prijateljem, posebno ako su “ružnjikave” a on “frajer”? Udelio im kompliment, ništa strašno, tako?

Toliko toga je uzjašilo na ženska pleća da im fali samo još i tatin napaljeni prijatelj koji se šatro izvinjava i šatro stidi i šatro oseti neku energiju.

Nego, pitam posle svega ponovo: Da li vaša ćerka treba da se dopisuje sa vašim prijateljem, ako vam je u redu što se Niša upucavao punoletnoj Petri?