Pre godinu dana ovaj region obišla je vest o dve heroine koje su donirale svoje organe kako bi spasile živote dvojici muškaraca u Crnoj Gori.
Konstantina Nina Maraš iz Nikšića je donirala bubreg svom sugrađaninu Iliji Bulajiću, dok je dvadesetdvogodišnja Anđela Lukačević svoju kožu darovala svom prijatelju Hamedu Hasanoviću kome je bila neophodna transplantacija nakon što je pretrpeo ozbiljne povrede tokom radova na deonici auto-puta Bar – Boljare.
Ove dve devojke inspirisale su mnoge da u ovim teškim vremenima, kada svedočimo da su empatija i solidarnost ugrožene društvene vrline, pokažu i dokažu da ljudska dobrota i humanost nisu izumrle kategorije.
Nina je za slučaj Bulajića saznala putem medija i bez dileme se prijavila da mu pomogne.
– Nisam to uradila ni zbog pohvala, ni priznanja već da bih spasla jedan mladi život. Svakako, prijatno je kad vam ljudi prilaze i obraćaju vam se sa oduševljenjem, govoreći da im je čast što su vas upoznali. A što se pohvala i nagrada tiče, zahvalna sam i svaka mi je draga. Ipak, moja najveća nagrada biće ta da se Ilija oženi i oformi porodicu – kazala je Nina.
Ilija Bulajić je nakon izvršene transplantacije imao poruku na Fejsbuku za Ninu i sve ljude dobre volje koji se se molili za njegovo zdravlje.
“Draga Nina, draga porodico i prijatelji, konačno mogu da objavim da je transplantacija uspješno završena. Hvala vam svima što ste mi pružali podršku i pomoć, jer bez vas ništa ne bih uradio. Nina, tebi posebnu zahvalnost dugujem. Mada ne znam ni kako da se zahvalim nekome ko mi je poklonio život i ponovo me rodio. Tvoj ljudski čin će ostati za pamćenje vjekovima. Danas sam rođen ponovo”, napisao je nakon operacije Ilija.
Vođena Nininim gestom, koja je zbog svoje humanosti dobila mnogobrojna društvena priznanja, Anđela je priskočila u pomoć suprugu svoje drugarice koji je pretrpeo ogromne opekotine zbog čega mu je bila neophodna transplantacija kože na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu.
Hamed je povređen u strujnom udaru kada je preko šina prenosio žicu za armiranje zbog čega mu je 60 odsto tela bilo u opekotinama.
– Za nesreću sam saznala nakon dva dana i odmah sam pozvala prijateljicu. Nijesam mogla da verujem. Pitala sam kako da pomognem i ona mi je rekla da su potrebni krv i koža. Bez razmišljanja sam pristala. Čovjek u svakom trenutku treba da bude ponosan na sebe kada pomogne drugome, a svaki ožiljak je priča za sebe – kazala je Anđela medijima u Crnoj Gori nakon što je vest o njenom izvanrednom ljudskom činu obišla čitav region.
Poručila je tada ljudima da se ne dvoume ukoliko mogu da pomognu nekome, već da to učine sa osmehom. Otkrila je i koji joj je najveći poklon koji je dobila kao nagradu za svoj postupak.
– Najveći uspeh mi je bio kada je Hamed došao na moj rođendan, kada sam videla da stoji na nogama. Tada sam bila srećna i zadovoljna svime što se izdešavalo. Nisam se nadala da će se moja priča tako brzo proširiti, a iskreno, nisam ni htela to. Najvažnije je da se sve dobro završilo i da sam dobila još jednu porodicu – zaključila je Anđela Lukačević.
Bez sumnje se moramo vratiti nekim osnovnim ljudskim načelima kako bi kao društva opstali i imali bilo kakvu šansu da živimo u miru i slozi jedni sa drugima. Moramo podvući crtu i prihvatiti da smo u mnogim stvarima bili u zabludi, da smo indoktrinirani različitim ideologijama, religijama ili materijalnim površnostima bili u stanju da toliko dižemo ruku jedni na druge. Možda je rešenje da se ta ista ruka pruži, da se oslušne kako se može pomoći ljudima i životinjama, kako bi srca ispunili ljubavlju, a mržnju i prezir zauvek iskorenili kao relikvije mračne prošlosti.
Dodaj komentar