Nikola Tesla (1856-1943) je bio veliki pronalazač, vizionar. Najveći, pišu stručni iz oblasti nauka koje se bave energijom.
„Odrastao sam sa malo samopouzdanja. Daleko od toga da su me smatrali glupim dečakom, ako smem da sudim po događaju koji još uvek dobro pamtim“, piše u Mojim izumima Nikola Tesla.
„Gradski većnici su jednog dana prolazili ulicom u kojoj sam se igrao s drugim dečacima. Najstariji od ove gospode, bogati građanin, zastao je da svakom od nas da po srebrenjak. Kada mi je prišao, iznenada je zastao i naredio mi:
’Pogledaj me u oči!’
Pogledi su nam se sreli i ispružio sam ruku da dobijem željeni novčić, a on je na moje razočaranje rekao:
’Ne, ne više. Ti od mene ne možeš da dobiješ ništa. Previše si pametan.’“
Ovo je jedna od slika iz rane mladosti Nikole Tesle, pored čijeg imena sa punim pokrićem i pravom stoji da je najveći svetski pronalazač. Dok je bio živ i radio u prvoj polovini 20. veka, da je najveći, smatrali su mnogi. Danas to zna i potvrđuje ceo svet, piše Blic žena.
Nikola Tesla i velika lekcija
Uvek je zanimljivo saznati kako su veliki umovi i vizionari razmišljali o sebi, radu, posvećenosti, o kreativnosti i smislu. Autobiografije su blaga vredni izvori o ovakvim ličnostima, o tome šta je na njih najviše uticalo i gde su na kraju pronalazili motivaciju i inspiraciju.
Nikola Tesla je imao nesvakidašnje detinjstvo i sve je ukazivalo na to da će dečak Nikola biti velikan. Niko i ništa nije moglo da sputa njegovu potrebu da radi i do smrti sprovede u delo lekciju koju je naučio od majke da se čovek može spasiti samo sopstvenim naporima.
Nasleđe pametnog dečaka
Nikola Tesla je bio dete pronalazača i istraživača. Poneo je takvo porodično nasleđe i uspeo, bar deo, da materijalizuje radom u Americi.
U detinjstvu je izgubio rođenog brata, zbog čega su njegovi roditelji bili neutešni i što je izuzetno uticalo na Nikolu. Opisivao je sebe kao dečaka sa malo samopouzdanja. Kako piše, njegov brat je bio natprosečno nadaren, „jedan od retkih mentalnih fenomena koji biološka istraživanja nisu uspela da objasne“.
Ovaj manjak samopouzdanja, slab i kolebljiv karakter, nisu dugo mogli da opstanu u ličnosti i znatiželjnom umu Nikole Tesle. Od svih stvari najviše je voleo knjige i pokušavao je da zadovolji svoju strast u kućnoj biblioteci.
„Otac to nije dozvoljavao i pobesneo bi kada bi me uhvatio na delu. Sakrio je sveće kada je shvatio da u tajnosti čitam. Nije želeo da pokvarim oči. Ali, nabavio sam loj, pravio fitilje i izlivao lojanice i svake noći bih zapušio ključaonice i pukotine i čitao, često do zore, dok su ostali spavali“, pisao je Tesla, dete čija su čula bila okrenuta prirodi, pojavama, predmetima i njihovim karakteristikama i odnosima, matematici i fizici. Želeo je da bude inženjer.
Vežba vijuga
Teslina majka Đula bila je najvažnija osoba u njegovom životu. Tako je ostalo do kraja života. Tvrdio je da svoj pronalazački dar pripisuje majci, ali u tekstovima o svom detinjstvu navodi i vežbe koje mu je zadavao otac i koje je smatrao veoma korisnim. Na primer:
Otac je sinu Nikoli zadavao vežbu pogađanja tuđih misli
Zadavao mu je vežbe i pronalaženja nedostataka nekog oblika ili izraza
Navodio ga je da ponavlja duge rečenice
Terao ga je da računa napamet
Ovo su bile lekcije koje su, kako je kasnije tvrdio naučnik Nikola, imale svrhu da ojačaju memoriju i um i da razvijaju kritičko mišljenje.
Loza pronalazača
Iako je bio potomak pronalazača, sin žene koja je po svedočenjima bila izuzetno umna, hrabra, retkih veština, Nikola Tesla piše i o svojim ranim halucinacijama, koje je smatrao bolešću.
„To su bili jaki blesci svetla koji su kvarili sliku stvarnih objekata ometajući me u razmišljanju i radu… Kada bi neko rekao neku reč, slika predmeta bi se javljala pred mojim očima, tako jasno da nekad nisam mogao da odredim da li su ti predmeti tu ili ne. To je uzrokovalo velike neprijatnosti i nervozu“, napisao je Tesla.
Tražio je odgovor od psihologa i fiziologa, ali nijedan ga nije zadovoljio.
„Verovatno sam bio predodređen, jer znam da je i moj brat doživeo slična iskustva“, zapisao je.
Za te mučne pojave pronašao je rešenje tako što bi se usredsredio na nešto drugo što je video. Ali vrlo brzo bi iscrpeo sve slike jer je, kako piše, ’video malo sveta van kuće i okoline’. Tako je počeo instinktivno da pravi izlete van granica malog sveta koji je poznavao i ’putovao’ je u svom umu.
„Svake noći, a ponekad i danju kada ostanem sam, počeo bih sa svojim putovanjima na kojima bih video nova mesta, gradove i države, tamo sklapao prijateljstva i poznanstva. Koliko god to zvučalo neverovatno, činjenica je da su mi bili dragi kao i oni iz stvarnog života, a ni njihove pojave nisu bile nestvarnije“, Nikola Tesla je opisivao svoja putovanja u sopstvenom umu.
To je Tesla radio do svoje sedamnaeste godine kada je svoje misli ozbiljno okrenuo pronalazaštvu. Tada je shvatio da može do detalja da zamisli objekte u mašti. Nisu mu bili potrebni modeli, crteži, eksperimenti.
Time sam nesvesno došao do razvitka onoga što smatram novim metodom ostvarivanja koncepata i ideja koji je u potpunosti suprotan eksperimentalnom postupku i, po mom mišljenju, mnogo je korisniji i efikasniji“, zabeležio je Tesla. Sve je u umu.
Izvođenje prvobitnih ideja u delo, što se inače u praksi radi, za njega je bilo čisto gubljenje energije, vremena i novca.
Otkriće knjige i samokontrola
U jednoj od noći provedenih u očevoj biblioteci, Tesla je pronašao roman Abafi mađarskog pisca Jožike.
„Ovo delo je nekako probudilo uspavanu snagu moje volje i počeo sam da vežbam samokontrolu. Isprva su se moje odluke topile kao aprilski sneg, ali ubrzo sam pobedio slabost i osetio zadovoljstvo koje ranije nisam upoznao. Radio sam ono što sam želeo. Vremenom je ova energična mentalna vežba postala moja druga priroda. Na početku sam obuzdavao svoje želje, da bi postepeno želja i volja postale jedno. Nakon mnogo godina takve discipline, postigao sam potpunu kontrolu nad sobom, toliko da sam se igrao strastima koje bi donele uništenje i najjačima“, o načinu na koji je uspeo da pobedi sebe pisao je veliki um Nikola Tesla.
Po mnogim svedočanstvima, zaposleni koji su radili za Nikolu Teslu tvrdili su da je on bio fantastičan, da je mogao da predvidi događaje i da je uvek bivalo kako je on predvideo.
Ipak, Tesla je tvrdio da smo svi automati u potpunosti kontrolisani silama sredine, razbacani unaokolo „poput pampura na površini vode koji pogrešno shvataju rezultatntnu silu spoljnih impulsa kao slobodnu volju“. Ovo je bilo razmišljanje najvećeg pronalazača svih vremena koji je bio siguran da smo svi povezani nevidljivim nitima iako smo naizgled nezavisni jedni od drugih.
Izvor: Blic žena
Poslednje Teslino pismo majci: „Moli za mene, za izgubljenu dušu svog sirotog sina“
Dodaj komentar