Svi znamo za trojicu slavnih sinova Stefana Nemanje. Njihova istorijska dela dobro su poznata iz istorisjkih udžbenika.
Međutim, ako nas neko pita o njegovim ćerkama i suprugama njegovih sinova, situacija je drastično drugačija.
Proučavaući istoriju žene Nemanjića su uglavnom ostajale zanemarene, a priče koje su ostale iza njih šture i neproverene.
Iako kritički osporavana, serija „Nemanjići“ u velikoj meri se bavi značajnim ženskim istorijskim likovima.
Raška
– O Raški nisam ništa znala, pa čak ni da postoji, dok nije krenulo istraživanje o ulozi. Priznajem da sam nakon pročitanog scenarija mislila da je izmišljen lik, međutim, o ženama se malo pisalo i istraživalo u tadašnjoj istoriji.
Uglavnom su tragovi ostajali o muškarcima i ponekoj ženi. Zanimljivo je da se tek sada otkrivaju neke stvari o Raški, ali i o Stefanu – rekla je glumica Nada Šargin u jednom intervjuu.
Ono što je interesantno u seriji „Nemanjići – rađanje kraljevine“ svakako je odnos između usvojene Raške i Stefana.
Scenarista Gordan Mihić prikazao je njihovu ljubav koja, pak, nije bila moguća. Međutim, u istoriji o tome nema traga, a Mihić je istakao da je time želeo da poradi na dramatizaciji radnje.
Koliko smo tačno godina bili pod Turcima, region po region (FOTO)
Evdokija
Evdokija je bila strana princeza koja je dovedena u Srbiju iz Vizantije. Bila je sinovica cara Isaka Drugog Anđela i kćerka potonjeg cara Aleksija Trećeg.
Brak princa Stefana sa Evdokijom sklopljen je, po svoj prilici, 1191. godine.
Od trenutka kada je postala velika županka, Evdokija je učestvovala u vladanju državom, ali je imala i jak uticaj na vaspitanje dece.
Da bi se osvetila mužu za navodna neverstva, Evdokija se i sama upustila u bračne prevare.
Postoje izvori koji kažu da ju je Stefan uhvatio u neverstvu, pa je zbog toga naredio da joj se skinu haljine, i nagu, samo u košulji, oterao je iz Srbije.
Ima i onih zapisa u kojima se tvrdi da je Evdokija bila bolesna. Navodi se da je imala šugu.
Bilo kako bilo, tek, Evdokija je, ne računajući njenu svekrvu Anu, bila prva vizantijska princeza na dvoru Nemanjića, ali i prva žena koja je morala da napusti Srbiju.
Suština tog braka je, pisalo se, ipak bila političke prirode.
Princeza s Bosfora bila je potrebna u vreme sklapanja mira s Vizantijom. To je odgovaralo i jednoj i drugoj strani. Ali, ugled i moć Vizantije naglo su opadali, a Latini su se približavali Carigradu. Evdokija je sada postala smetnja za nove odnose s Latinima.
Nakon deset godina zajedničkog života, Stefan je, 1201. godine, oterao Evdokiju. Carigradska crkva razrešila je njihov brak.
Neverstvo Evdokijino, bez obzira na sve druge okolnosti, ostavilo je traga na Stefanovoj duši.
Da nije lako podneo sramotu zbog ženinog neverstva, potvrđuju reči koje je kasnije zapisao: „Časna žena u domu muža svoga draža je od svakoga bisera i dragoga kamena.“
Stefan se tri puta ženio, ali su sve tri njegove žene bile samo velike županke, nijedna kraljica.
Evdokija je imala još dva braka – u Mosinopolju se udala za Aleksija V Duku Murzufla kojem je u početku bila ljubavnica, a potom i za Lava Zgura koji je vladao Korintom, a izvršio je samoubistvo.
100 žena koje su promenile svet
Jefimija
Jefimija je bila udata za Manojla Anđela, ali je preminula ubrzo nakon sklapanja braka.
Druga sestra je, navodno, bila Elena, koja se sa samo 13 godina udala za bugarskog vladara Ivana Asena, a nakon njegovog ubistva se zamonašila i uzela ime Evgenija.
Mada, istoričari još nisu saglasni da li je to ta Elena ili neka druga Helena. A kroz istoriju se pominje i ćerka nepoznatog imena, koja se udala za plemića iz Skoplja i postala majka bugarskog cara Konstantina I.
Ana Dandolo
Ana Dandolo bila je srpska kraljica, supruga kralja Stefana Prvovenčanog i majka budućeg kralja Stefana Uroša I.
Ana Dandolo je bila unuka moćnog mletačkog dužda Enrika Dandola. Kada su krstaši u Četvrtom krstaškom ratu 1204. zauzeli Carigrad i srušili Vizantijsko carstvo, Stefan Prvovenčani je potražio podršku na zapadu i našao ju je kod Mlečana.
Stefan se oženio Anom 1217. godine, s njom imao sinove Predislava (kasnije arhiepiskop Sava II) i Uroša.
Ana je umrla oko 1265. godine, kada je imala oko 60 godina.
Sloboda Mićalović je u jednom intervjuu prokomentarisala svoju ulogu u Nemanjićima.
– Kod nje mi se dopalo upravo to što iako je princeza, ona je opet poželela da ode negde…
Čak ima u tekstu gde kaže njena rođaka: ‘Pa gde ćeš tamo, ti Srbi su divljaci, zašto ideš tamo.’ Ta neka, možda, želja za avanturom, da promeni nešto, uostalom i da sebi obezbedi krunu!
Serija o Nemanjićima govori o istorijskim turbulencijama u srpskoj državi krajem 12. i početkom 13. veka, u vreme koje je prethodilo ustoličenju dinastije Nemanjića, a važan aspekt priče o Nemanjićima je podizanje manastira Hilandar na Svetoj gori.
Dodaj komentar