Zbog čega je za nemačke medije Srbija rizična, a Hrvatska nije

Broj novozaraženih koronavirusom raste gotovo u čitavom svetu, pa tako ni Nemačka nije izuzetak. Očekivano, u prvom talasu epidemije Nemačka je prošlo izuzetno dobro, a sada su problem izazvali povratnici sa odmora u inostranstvu, koji predstavljaju najmanje trećinu novozaraženih.

Mnogi mediji prenose da se virus u Nemačku „najviše uvozi iz zemalja jugoistočne Evrope“.

Nemački Bild piše: „36 zaraženih korona-virusom nakon žurki na odmoru u Hrvatskoj“.

List navodi da su 24 gosta jedne rođendanske zabave u Nemačkoj pozitivno testirani na koronu.

„Osmoro njih prethodno je bilo na odmoru u mestu za žurke Novalja, na hrvatskom ostrvu Pagu i vratili su se odatle sa virusom“. Još 12 novozaraženih je, kako se navodi, registrovano u okrugu Gepingen, „nakon što je jedna grupa maturanta provela u Novalji odmor slaveći po žurkama.“

U Nemačkoj je u sredu 12. avgusta objavljeno da je, prema podacima instituta Robert Koh registrovano 1.226 novih slučajeva zaraze korona-virusom, što je najveći broj od 9. maja.

Vlada u Berlinu na to je izričito zatražila da građani Nemačke strogo poštuju mere zaštite. Portparol vlade Štefen Zajbert to je formulisao ovako: „Ako ne budemo svi pazili i ne budemo oprezni, onda ovo može da razvije sopstvenu dinamiku.“

Zajbert je za Zidojče cajtung ocenio da su razlozi porasta broja zaraženih, između ostalog i „povratnici s odmora, kao i privatne zabave na kojima ljudi ne drže razmak jedni od drugih.“ Upada u oči, kako je rekao, da je „među zaraženima mnogo mlađih ljudi“.

Opasnost ne vreba u „klasičnom turizmu“

Mali dnevni list sa severa Nemačke Nordojče nojeste nahrihten, analizirajući podatak da je trećina novozaraženih provela odmor u inostranstvu, konstatuje da pogled na spisak zemalja iz kojih su se vratili zaraženi pokazuje da „opasnost ne vreba u klasičnom letnjem turizmu, već negde drugde“.

Kao primer list navodi činjenicu da je na prvom mestu te nepopularne liste Kosovo – s više od hiljadu zaraženih i sa tendencijom rasta.

Na drugom mestu je Turska s 501 slučajem, na trećem Hrvatska sa 260, a na četvrtom Srbija sa 196. Iza njih su Bugarska, Bosna i Hercegovina i Rumunija.

„Španija, koja je punila novine zbog Barselone i do sada malo pogođenog turističkog ostrva Majorke, trenutno je sa ’samo’ 107 slučajeva tek na desetom mestu“, piše nemački list i podseća da je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova mnoge zemlje jugoistočne Evrope već stavilo na listu rizičnih područja, što znači da stanovnici Nemačke moraju obavezno da se testiraju kada se vrate sa odmora iz njih – kao na primer iz mnogih delova Turske, Srbije, Kosova i Albanije: „Veliki deo Bugarske, Rumunije i kompletna Hrvatska su, međutim, s te liste izuzete.“

Nelogičnosti u spiskovima rizičnih područja

Izvesne „nelogičnosti“ u tim statistikama i svrstavanjima na listu rizičnih područja upadaju u oči komentatoru lista Badiše cajtung: „Korona-žurke su neodgovorne – bez obzira da li se održavaju u Nemačkoj ili negde drugde.

Institut Robert Koh i nemačka vlada, međutim, ipak moraju da nam razjasne zašto je Srbija sa 196 ’uvezenih’ slučajeva svrstana u rizična područja, a Hrvatska sa 260 nije.“

U tekstu lista „Nordojče nojeste nahrihten“ se, međutim, ukazuje i na činjenicu da karta žarišta u Nemačkoj pokazuje da povratnici s odmora u inostranstvu nisu glavni problem. Kao primer navodi se i to da su prošle nedelje glavna žarišta bila među radnicima u fabrikama (Bavarska, Hamburg) i u poljoprivredi. „Mnogi od njih dolaze iz inozemstva“, podseća list.

Za kraj, „Badiše cajtung“ u svom komentaru naglašava da panika u doba korone načelno nije dobra.

Ona, smatra autor, može da dovede do toga da ljudi oguglaju na upozorenja, da se hvataju za „neke hokus-pokus-teorije“ i da se, shodno tome, ne drže bezbednosnih propisa.

„Ali virus koji nervira sve je, na žalost, još uvek vrlo realan. To znači da se bez razmaka, higijene, maski i obaveznih testova za povratnike s rizičnih područja – ne može.“