Nema više basketa, gledaćemo večiti derbi – Parada vs Litije

Umesto da uživamo u plasmanu košarkaške reprezentacije Srbije u polufinalu Evrobasketa i ujedinjenosti u vređanju sudija, u očekivanju da lagano prođemo Poljake na putu ka finalu, mi smo već arhivirali novi bolni poraz od Italije čekajući da vidimo hoće li ili neće biti te famozne šetnje.

Jedna gej parada nikada nije imala ovakvu reklamu. Poslednje vesti kažu da je čak 20 zemalja, predvođenih SAD-om i Nemačkom, urgiralo kod državnog rukovodstva Srbije da se parada po svaku cenu mora održati.

Strane vlade i njihove agencije pored svih svojih problema toliko brinu o pravima LGBT+ populacije u Srbiji? Zaista jedna simpatična bajka o poštovanju ljudskih prava i Adamu i Stevi.

I eto niotkuda „zabave“ za onaj neutralni deo javnosti koji neće izaći da podrži paradu, niti će izaći da podrži takozvane litije, odnosno skup protiv održavanja parade.

Umesto napete završnice polufinala i novih majstorija Jokića, mi čekamo napeti vikend u Beogradu i Vučićeve majstorije kojima će zaobići gužvu u reketu i izbalansirati između društveno-političkih snaga desnice i onih koji sebe smatraju levičarima. Takozvanih levičara koji imaju podršku ambasada Zapadnih zemalja. Ludilo.

Pičvajz u državi, iskrao se glas u glavi.

Prajd se godinama održavao bez ikakvih problema jer je Vučić sporednim i ne tako sporednim kanalima preuzeo kontrolu nad dežurnim huliganima, pružajući im mogućnost da pristupe legalnim tokovima novca i poslovanja sa zaštitom države kojom upravlja.

Nije bilo problema da gejevi prošetaju, nije bilo organizovanog otpora, ali ovoga puta stvari su se malo promenile.

Nakon utemeljivanja nove podele na svetskom nivou na globaliste i suvereniste, gej parada se smatra čedom globalizma protiv koga su, jelte, ovi suverenisti, tradicionalisti i pravoslavni vernici.

Oni argument nalaze u ideji da ovi gejevi sve te svoje kerefeke i vatačine mogu i samo u četiri zida, da ih niko ne dira kada vreme provode u gej klubovima, te da ni sama šetnja kao takva nije problem, već namera da se primenjuju novi koncepti prema kojima bi se terminologija ove supkulture uvodila u obrazovni sistem, u novo određivanje rodova, polova i svega onoga što se ranije nazivalo jednostavnim – muško i žensko.

Od ove sage mnogo mi se više sviđa mogućnost da pratim završnicu Evropskog prvenstva u Berlinu, ali kao i uvek idemo težim putem čekajući fudbalere i njihov pohod ka Kataru, a do tada imamo derbi – parada ponosa vs litije.

Najveći broj ljudi mora dobro da pazi na svaku izgovorenu reč, da se neko ne bi slučajno uvredio, a potom od govornika ili autora pisane reči napravio zločinca, delikventa i silu zla koja čitavo društvo drži utamničeno u mračnoj prošlosti.

Preterivanja sa obe strane Vučića opet stavljaju tamo gde mu je najugodnije, u samu sredinu političkog spektra i ukoliko ponovo prođe neoštećen iz ove veštački izazvane krize, a prolazi garant, u svoj režimski CV stavlja još jednu pobedu nakon koje je vuk sit, a ovce na broju.

Sve sami agresivci, od ovih što ne vole da se nazivaju pederima po uverenju do ovih što sebe smatraju vernicima koji bi najrađe ciglama sazidali glavudže prvih.

Umobolno da umobolnije ne može biti, ali to je Srbija iz koje se godinama odlazi iz najrazličitijih razloga.

Jedni nameću jedno, drugi nameću drugo i onda ovo nikako ne može biti „zemlja za sve naše ljude“.

Delimo se, umanjujemo, pretimo jedni drugima, jer su nam draže Amerika i Rusija od Srbije. Draži nam je Brisel od Beograda ili Moskva od Mladenovca.

Ko je uz vas odrastao i slušao sve vaše baljezgarije, ni pakao mu neće teško pasti. Ovom rečenicom se može završiti gotovo svaki tekst i nikada ne bi bila pogrešna i van konteksta.