„Brate, to ti je Sutomore u Grčkoj, čovek na čoveka, sve bagatela. Ne kaže se džabe, neka gori Pefkohori“, rečenica je koju godinama slušam kada se priča o ovom poznatom letovalištu na Halkidikiju u Grčkoj.
Priznajem, kao neko ko je bio godinama „paradajz turista“ u Sutomoru, pošto posedujem tamo vikendicu, imao sam neko predubeđenje i stav da moja noga neće kročiti na ovo sveto tlo srpskih turista. Međutim, posao kojim se bavim, često me suočava sa tim „nikad“, i kao i obično, razbije u komade moje iluzije i predubeđenje.
U Pefkohori sam prošle godine kročio prvi put i od tada, za nešto manje od 12 meseci, vraćao sam se još tri puta. Razlog je jednostavan – postao sam pravi Pefkohorićanin. zagrižen, onaj koji je prepoznao pravi duh i lepotu ovog mesta na Halkidikiju.
U čemu je njegova draž? Ne znam.
Pefkohori nije Sutomore ni po izgledu, ni po doživljaju, a nije ni jeftin ako ste željni dobre restoranske klope i noćnog provoda. Izgled mesta, arhitektura, šetalište, plaže… mogu da stanu uz rame sa onima na ostrvima poput Skijatosa i Tasosa, na kojima sam i prvi put doživeo letovanje u Grčkoj.
U predsezoni smeštaj je svuda jeftin, prodavnice mešovite prehrambene robe uvek su jeftine, što naši turisti vole. Ali ako želite da u restoranu jedete ili pijete vino, potrebno vam je više novca nego što ga izdvojite ispred Perinog grila u Borči. Matematika je jednostavna, na letovanju plaćate hranu i piće sa pogledom na more.
A u Pefkohoriju ta cena vredi da se plati. Plaže su čiste. Možda nisu velike, ali je voda bistra i nestvarno plava. Dok ste kao Šurda zavaljeni u stolicu i vruć vetar lagano struji oko vas, neverovatna lakoća življenja i postojanja na plaži pretvara se u spektakl.
Na moju sreću, imao sam prilike da upoznam neke sjajne ljude koji su mi rekli da je sve što sam čuo o Pefkohoriju istina, ali i da je laž. Jeste omiljeno mesto paradajz turista iz Srbije. Ali i obrnuto – gde god da se nađete u Pefkohoriju čućete od Grka da smo im omiljeni kao turisti. Iako ne ostavljamo novca kao Britanci, Rusi ili Skandinavci, dragi smo im. Zašto, izem li ga, nisam baš uspeo da ukačim. Ali, svuda gde sam ušao i progovorio srpski, čuo sam makar „dobar dan“.
Posle šetnje kroz Pefkohori, što iznad magistrale, što ispod, bliže moru, gde bolje da se čovek odmori nego na plaži, da mu pogled odluta u onu neku tačku u moru.
Seli smo u jednu tavernu koja je, za razliku od ostalih lokala, na plažu izbacila kafanske stolove, a spoj kafane i plaže ne može da se zaobiđe, zar ne? U cenovnik nismo gledali jer, opet, svi su nam govorili „ma tamo ti je sve bagatela“.
Iz ličnog iskustva, drugar i ja smo shvatili da top usluga nije bagatela. Ali… Nije nam bilo žao. Dva piva, nekoliko porcija sladoleda, dva dupla viskija i, naravno, pogled u onu tačku na moru. Kažem, ni izbliza nije bagatela, ali jeste – neprocenjivo!
Da rezimiramo: bagatela je ako malo povedete računa gde i šta jedete i kupujete. Ili ako, na primer, pre noćnog provoda najpre padne „predjelo“ od nekoliko konzervi iz marketa, pa se tek onda nastavi uz koktel u klubu ili kafiću.
Naravno, bagatela su i giros, suvlaki ili pica na parče na šetalištu. Ako sednete u restoran na „a la kart“ tu je malo jača priča, ali podvlačim, vredi je platiti. Za svakog ponešto prema ukusu i dubini džepa.
Pefkohori je stvoren za ljude sa malom decom, za odrasle koji od odmora traže ukusnu hranu, prelepo more, čistu plažu i utisak da su zaista na odmoru. Pefkohori je od onih destinacija koje vam se uvuku u srce, pa čak i kada birate i razmišljate o nekim drugim gradovima u Grčkoj, na kraju samo kažete „E, idem u Pefkofori, neću da menjam.
Izvor: Blic
Dodaj komentar