vucic stefanovic zagrljaj
Magazin

Akademici, predsednici, znalci i laici raspravljaju o diplomi ministra policije, a Srbija živi megatrendizaciju smisla

Ovih dana mediji, javnost, akademici, profesori fakulteta, predsednik države, laici i znalci, raspravljaju o validnosti fakultetske diplome i doktorata ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.

I dok njegovi partijski saborci urlaju kako je sve to politika, ostali su se potrudili da pronađu i argumentovano dokažu da je Megatrend dr Neša samo farsa u kojoj ništa nije istinito, ali je stvarno.

Doduše, dokazi su dostupni malom broju onih koji su prisutni na društvenim mrežama, jer je to jedino preostalo mesto da se u kakofoniji laži poneka i raskrinka, ali to vladari svega u našim životima odmah proglase subverzijom i mrziteljstvom svog naroda. Obeleže te tek tako, jer ako nisi saučesnik u njihovoj  laži, automatski znači da si neprijatelj kog treba eliminisati. Ma nemoj, nije nego…

Reakcija na nenormalnost koja se pred našim očima naziva patriotizmom podrazumeva se u svakom društvu koje teži promeni na bolje. Srbija nije to društvo. Ovde sve ide unazad brže nego što fizika može da predvidi.

I nije problem Jedan Čovek i njegovi  kontroverzni ministri s lažnim profesionalnim zvanjima, već hiljade onih sličnih, a nevidljivih, koji su na odgovorne funkcije bez ikakvog znanja došli zahvaljujući stranačkoj knjižici i sposobnosti da se ulaguju kome i kad treba.

I tu nastaje užasan problem. Umesto da kao državni službenici rade u javnom interesu, oni rade upravo suprotno, maltretiraju svoj narod neznanjem, nepotizmom, bahatošću i najčuvenijim ‘ne možeš mi ništa’ stavom.

Iza njih trava više ne raste, zakoni ne važe, lopovluk se zataškava, neznanje se pokriva rupama u zakonima koje su donosili po svojoj meri.

Rezultati svega pomenutog i urađenog broje se gomilama mrtvih što zbog lekarskih grešaka, što samoubica zbog smešno malog duga za struju, što na ulicu isteranih zbog njihove pravde, što penzionera poginulih na građevinskim radovima bez opreme i kontrole, što prepametnih mladih s pravim diplomama i znanjem koji odlaze iz zemlje da se u nju nikad više ne vrate.

Univerzitet ‘Megatrend’ je bezobrazna i nezakonita praonica para i diploma već trideset godina. Ne sumnjam da je većina onih koji su birali da plaćaju nešto ništa to odlučila svesno, ali ne verujem da im je tako besmislena odluka donela znanje potrebno za vršenje dužnosti javnih službenika.

Najstrašnije je što posledice uživo trpe svi građani/ke, dok u dnevnicima nacionalnih televizija gledaju glupo prepucavanje glede Neše dr Megatrenda, Malog sedam posto plagijata Siniše ministra finansija, guvernerke NBS s upitnim doktoratom i milion sličnih parazita koji su ‘Megatrendov’ biznis plan iskoristili i uz malu pomoć rumenog vlasnika Miće dokopali se odlično plaćenih poslova i privilegija koje mi plaćamo.

Jer, država i njen budžet smo svi mi, a ne neki oni.

Vlasnik pečenjare direktor, mašinbravar savetnik za kulturu, mesar u školskom odboru, doktorka bez završenog Medicinskog fakulteta radila kao pedijatar, ej, lečila decu! tri godine, telohranitelj s osnovnom školom, noćni fakultetlija, direktor filijale RFZO,  bivši predsednik države diplomirao u nedelju bez znanja na kojoj katedri…

Jasno je da je mnogo ozbiljnija tema od spornih i lažnih diploma Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta. Njen nerad ili nezakonit rad uslovljen je, očigledno, vladajućom strukturom, tj. njihovim nemoralom, pohlepom i potrebom da zarad novca ponižavaju narod svojim Potemkinovim selima, poput megatrendizovanih menadžera stručnjaka za svašta i ništa, bogomdanih i nedodirljivih provincijskih autsajdera preko noći izraslih u nušičevske karaktere  i nadrkanih, blajhanih šalteruša koje kucaju jednim prstom i ne umeju da kažu ni ‘dobar dan’ ni ‘doviđenja’.

Svi oni, komisije, trgovci indeksima i doktoratima, ministri i vlastodršci, umreženi su u jednu te istu paukovu mrežu laži.

Loše je što to vidimo i mlako reagujemo, dok rmbačimo kao magarci da platimo stvarno školovanje dece kojoj iz mozga želimo da napuste Srbiju, dok iz duše plačemo okeane.

Dobro je što još uvek ima časnih u svim profesijama. Dobro je što su spremni da o aktuelnim prosvetnim gadostima javno govore, pa makar samo i na internetu. Dobro je, ali nije dovoljno za kvalitativnu promenu bilo čega u svesti nacije zombifikovane u jurnjavi za golim životom.

I šta posle svega, kad sve znamo?

Niko osim nas neće vratiti dostojansvo ni studentu ni profesoru, ni tuženom ni sudiji, ni diplomi ni ministarskom zvanju.

Uozbiljite se, molim vas.

Posle Tesle, Pupina, Milankovića, posle MileveMarić, Jelisavete Načić, Ksenije Atanasijević da polemišemo o znanju i zvanju sadašnjih prosvetodržaca neznalica?

Da nije tužno, bilo bi možda i predmet očekivane sprdnje sa srpskim visokoškolstvom i onima koji ga kroje.

Za nauku su iz državnog budžeta ove godine izdvojili 0,4 odsto.

Najmanje u Evropi.

Zlatno doba neznanja i bezobrazluka za sve pare i daj kafani šta pije!, taj neki fazon.

Da nije tužno, možda bi se od svega neko i postideo.

Makar se kao Mića Megatrend, onako prirodno i lopovski, i pocrveneo.

Novak je super i jasno je zašto većini sveta smeta, ali zašto ga Srbi ne podnose

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Maj Brit

Maj Brit

Radoznala. Glasna. Nikad u gomili. Nenaoružana. Slobodna. Nastrano na strani slabijih.
Žena, mama, novinarka, levičarka, aktivistkinja, feministkinja, opsesivno kompulzivna i opasno sigurna u to sve.

1 Comment

Klikni da komentarišeš

  • jooooj, tek sam danas ‘otkrio’ ovaj magazin! Kakvo olakshanjeeeeee! Hvala Bogu da josh ima savesnih i moralnih ljudi u onoj nashoj izmrcvarenoj otadzbini! Samo nastavite, vi ste protivotrov ovom neukusu, nekulturi i primitivizmu koji nas je zavio i stegao, chvrsto nas drzi i ne pushta. Ima nade, dok je VAS )