Sa TV ekrana nas ubeđuju da nam je nikad bolje, da će strani investitori da nas spasu, dok mi jedemo sendviće i ne progovaramo. Jovica Kostić je na društvenim mrežama podelio lično viđenje naše svakodnevnice.
On o svemu što se servira misli drugačije. Njegovu objavu prenosimo u celosti:
Ne loži se sirotinjo…
Nisu ti putevi za tebe sirotinjo.
Ionako nemaš para za najskuplje gorivo i najskuplje putarine u Evropi. To je za belosvetske, ali i domace „investitore“ da lakše mogu da obilaze svoje fabrike u kojima će tvoja deca da rade, sirotinjo sendvičarska. A ti ćes do tih fabrika i dalje dolaziti kaljavim sokacima, kao i do sad.
Sirotinjo, investitor i ti, čak ni isti vazduh ne udišete, shvati. Od posledica njegovog bogaćenja, pune su onkološke klinike.
Prvi smo u Evropi po malignim oboljenjima a drugi u svetu. To su zvanični podaci. Umiru nam bližnji i dalji, rođaci, komšije, kumovi…
Investitor bere kajmak, a ti sirotinjo za crkavicu radiš, koju ćeš svakako ostaviti opet njemu, ili sličnim, kroz račune, naftu, najskuplje đubrivo, najskuplje namirnice i lekove.
Ne vidiš sirotinjo duhovna i materijalna, gradska ili seoska, ne vidiš dalje od zadovoljenja svojih najosnovnijih jednodnevnih potreba…
Ne vidiš da postadosmo deponija bogatih zemalja. Ne vidiš da smo kolonija različitih svetskih ekonomskih interesa.
Ne vidiš da nam je iz godine u godinu sve zagađeniji vazduh, sve lošija voda…
U selima, gasi se jedna po jedna kuća.
Putevi zarastaju u korov i ostalo rastinje bez duše, jedino su prtine ka grobljima dobro ugažene i prohodne.
Dodaj komentar