Amerikanca Džona Alena Čaua ubili su pripadnici plemena Sentinela u novembru 2018. Dva indijska ribara, koja su 2006. godine privezala svoj čamac u blizini Severnog Sentinela da spavaju nakon krivolova u vodama oko ostrva, ubijena su kada se njihov čamac otkačio i otplovio na obalu.
Sentinelci su najizolovanije pleme na svetu. Žive na sopstvenom malom šumovitom ostrvu Severni Sentinel, koje je otprilike veličine Menhetna. Vekovima se opiru svakom kontaktu sa strancima, a napadaju svakoga ko im se približi.
Pleme je jasno stavilo do znanja da ne želi kontakt. To je mudar izbor. Susedna plemena su zbrisana nakon što su Britanci kolonizovali njihova ostrva, i doneli im uobičajene bolesti poput gripa ili morbila, koje su desetkovale njihovo stanovništvo jer na njih nisu imali imunitet.
Većina saznanja o Sentinelancima prikupljena je posmatranjem iz čamaca koji su bili usidreni na udaljenosti većoj od onoga dokle može da dobaci strela. Takođe, bilo je nekoliko kratkih perioda kada su Sentinelci dozvolili vlastima da se približe dovoljno da predaju malo kokosa. Ne zna se kako sami sebe nazivaju.
Sentinelci love, skupljaju plodove po šumi i pecaju u priobalnim vodama. Za razliku od susednog plemena Jarava, oni prave čamce – veoma uske kanue sa podnožjem, koji se opisuju kao „preuski da bi u njih stali sa oba stopala“. Mogu da se koriste samo u plitkim vodama, prenosi Stil.rs.
There's been a lot of talk about the missionary killed by the natives of North Sentinel Island. They're probably so aggressive because of this weirdo, Maurice Vidal Portman. So here's a big thread about this creep and some facts from my decade-long obsession with the island. pic.twitter.com/rfOVjfU2ZY
— Respectable Lawyer (@RespectableLaw) November 23, 2018
Smatra se da Sentinelci žive u tri male grupe. Imaju dve različite vrste kuća; velike zajedničke kolibe sa nekoliko ognjišta za veći broj porodica, i više privremenih skloništa, bez „zidova“, što se ponekad može videti na plaži, sa prostorom za jednu porodicu.
Žene nose vezice oko struka, vrata i glave. Muškarci takođe nose ogrlice i trake za glavu, i pojas, ali deblji u odnosu na ženski. Muškarci nose koplja, lukove i strele.
Iako se u medijima obično opisuje kao da su iz „kamenog doba“, to očigledno nije tačno. Nema razloga da se veruje da Sentinelci žive na isti način desetinama hiljada godina. Njihov način života se mnogo puta menjao i prilagođavao, baš kao i kod drugih naroda. Na primer, koriste i metal koji su pronalazili posle brodoloma na ostrvskim grebenima. Između ostalog, gvožđe naoštravaju i koriste za vrhove strela.
Zaključeno na osnovu onoga što se može videti iz daljine, ostrvljani Sentinela očigledno su izuzetno zdravi i napredni, u izrazitoj suprotnosti u odnosu na druga velika andamanska plemena kojima su Britanci pokušali da donesu „civilizaciju“. Ljudi koji se vide na obalama Severnog Sentinela izgledaju ponosno, snažno i zdravo. U svakom trenutku posmatrači su mogli da primete mnogo dece i trudnica.
Oni su privukli međunarodnu pažnju nakon azijskog cunamija 2004. godine, kada je član plemena fotografisan na plaži, kako ispaljuje strele u helikopter koji je proveravao da li su dobro.
U interesu „nauke“
Krajem 1800-ih M.V. Portman, britanski „oficir zadužen za Andamance“ iskrcao se, sa velikim timom, na Severno ostrvo Sentinel u nadi da će kontaktirati Sentinelce. Na brodu su se nalazili tragači iz andamanskih plemena koja su već stupila u kontakt sa Britancima, oficiri i osuđenici.
Pronašli su nedavno napuštena sela i staze, ali Sentinelaca nigde nije bilo. Posle nekoliko dana naišli su na stariji par i nekoliko dece koji su „u interesu nauke“ odvedeni u Port Bler, glavni grad ostrva. Očekivano, ubrzo su se razboleli, a odrasli su umrli. Deca su vraćena na svoje ostrvo sa brojnim poklonima.
Nije poznato koliko se Sentinelaca razbolelo od ove „nauke“. Pretpostavlja se da su deca prenela nove bolesti i da su posledice bile poražavajuće. Iako je to samo nagađanje, današnji naučnici time objašnjavaju veliki otpor i neprijateljstvo Sentinelaca prema strancima.
Posete sa poklonima
Tokom 1970-ih indijske vlasti su povremeno putovale u Severni Sentinel u pokušaju da se sprijatelje sa plemenom. Na jednom od ovih putovanja dve svinje i lutka ostavljene su na plaži. Sentinelci su ubili i zakopali svinje, zajedno sa lutkom.
Posete su postale redovnije 1980-ih; timovi bi pokušali da slete na mesto van domašaja strela, i ostave poklone kao što su kokosovi orasi, banane i komadići gvožđa. Ponekad se činilo da Sentinelci prave prijateljske gestove; i drugima bi u šumu odneli poklone, a zatim bi ispalili strele na suprotnu stranu.
Misije odnošenja poklona su prestale 1996. godine. Mnogi zvaničnici su počeli da dovode u pitanje mudrost pokušaja da stupe u kontakt sa ljudima koji su zdravi i zadovoljni i koji su sami napredovali – pretpostavlja se – 55.000 godina. Prijateljski kontakt je imao samo razarajući uticaj na velika andamanska plemena. Trajni kontakt sa Sentinelancima bi gotovo sigurno imao tragične posledice.
Nakon cunamija 2004. godine, zvaničnici su dvaput posetili ostrvo, kako bi iz daljine proverili da li je pleme zdravo. Zatim su izjavili da više neće biti pokušaja da se stupi u kontakt sa Sentinelcima.
Njihova ekstremna izolacija čini ih veoma ranjivim na bolesti na koje nemaju imunitet, što znači da bi kontakt gotovo sigurno imao tragične posledice po njih.
Periodične provere, sa čamaca usidrenim na bezbednoj udaljenosti od obale, vrše se kako bi se proverilo da li su Sentinelci zdravi i da nisu odlučili da ostvare kontakt.
Izvor: Stil.rs
Dodaj komentar