Ljudski um i kreativnost zaslužni su za neke od najluđih pronalazaka tokom istorije. Međutim, ma koliko se pronalazači trudili da budu kreativni, to ne znači da će određeni pronalazak pronaći svoju praktičnu upotrebu.
Potrudili smo se da vam predstavimo 10 najbesmislenijih pronalazaka koji nikad nisu zaživeli u praksi.
Monotočak (Monowheel)
Ideja da se ljudi kreću na napravi koja će biti bazirana na samo jednom točku, koja se rotira oko vozača, potiče još iz 19. veka. Međutim, zbog problema sa održavanjem ravnoteže, neudobnosti i nemogućnosti brzog menjanja pravca, većina ljudi ipak preferira vožnju na minimum dva točka.
Da ova ideja nije skroz zamrla, potvrđuju napori grupe studenata sa Djuk univerziteta u Severnoj Karolini da napravi najbrži električni monotočak na svetu. Projekat je osmišljen u svrhu postizanja novog Ginisovog rekorda, a uređaj je dizajniran da premaši brzine od 70 milja na čas.
Pravi problem ove naprave je što vozač mora da razvije veštine da ga vozi tako brzo, ali i što su prvih nekoliko sekundi najproblematičniji za održavanje ravnoteže dok se uređaj ne zauka.
Ciklomer
Ljudi su oduvek težili da naprave vozilo koje se može kretati po svakom terenu. Moderne amfibije i vojna vozila su uspele u tome, što se ne može reći za ciklomer koji je bio prvi pokušaj da se napravi bicikl-amfibija.
Ovaj „svemogući bicikl“ je predstavljen u Parizu 1932. godine, imao je šuplje točkove, na koji su bile zakačene bove kako bi mu omogućili da pluta na vodi. Međutim, njime se praktično nije moglo upravljati ni na kopnu ni na vodi, tako da je ideja brzo pala u zaborav.
Moderna tehnologija je ipak omogućila ostvarenje slične ideje, jer je napravljena kombinacija motora i skutera.
Za pokretanje ovog uređaja treba nešto više od pedala i bova, koja je bila osnovna ideja pronalazača ciklomera.
Prenosni sklopivi most
Davne 1926. godine osmišljen je sklopivi most koji bi trebao da bude namenjen za hitne slučajeve prelaska reka ili potoka u slučaju prirodnih katastrofa. Fotografija je nastala u Holandiji, zemlji prepunoj kanala.
Ovaj pronalazak je ipak bačen u zapećak istorije, jer je bio suviše težak za transport, a i ljudi ipak više vole da prelaze reke konvencionalnim mostovima. Međutim, moguće je da je uticao na razvoj modernih pontona, koji su pogodni za brzo savladavanje vodenih prepreka u slučaju prirodnih katastrofa.
Kupa za lice koja štiti od mećave
Bizaran pronalazak koji je osmišljen da vaše lice zaštiti od snežne oluje nastao je 1939. godine u Kanadi.
Ova maska „sa kljunom“ imala je zadatak da štiti vaše lice od snega i leda. Možda bi u tome i uspela, ali svakako pronalazaču estetika nije bila jača strana.
Kako je uopšte mogao da pomisli da će ikome biti interesantno da unaokolo hoda sa plastičnom kupom na licu? O otežanom disanju da i ne govorimo.
Hamblinove naočare za čitanje u krevetu
Optičar Teodor Hamblin imao je verovatno najbolju nameru kada je patentirao naočare koje će olakšati čitaocima da uživaju u svojoj omiljenoj knjizi zavaljeni u udobnost svog kreveta.
Na običan par naočara praktično su dodata ogledala, kako bi omogućila čitaocima da uživaju u knjigama ne opterećujući vratni deo kičme. Pronalazak, koji je ličio na mini periskop, ipak nije doživeo svoju širu primenu, a izgledao je više kao sprava za mučenje nego optičko pomagalo.
Da Hamblin ipak nije uludo protraćio svoj optičarski talenat govori i činjenica da su ove naočare svoj povratak doživele i u 21. veku.
Naime „Think Geek“ je izbacio 2013. godine tzv. „Lenje naočare“ koje su osmišljene za gledanje televizora i čitanje knjiga, a predstavljaju skoro identičnu kopiju Hamblinovih naočara iz 1936. godine.
Naočare su se prodavale na platformi „Amazon“ za 10 funti, a artikal je trenutno nedostupan. Može biti da je razlog tome velika popularnost, ali je verovatnije da ponovo nisu našle svoju primenu.
Klavir-krevet
Dok god se može čitati u krevetu, bez preteranog cimanja, ne postoji razlog da ne možete zasvirati omiljenu melodiju na klaviru na isti način.
Verovatno je to bila i ideja vodilja pronalazača ovog „genijalnog“ izuma. Iako je možda bio osmišljen sa plemetim ciljem – da omogući ljudima koji su vezani za krevet uživanje u klavirskoj muzici, proizvod ipak nije zaživeo. A i ne izgleda bezbedno, zar ne?
Radio šešir
Ok, u današnje vreme ideja da možete da idete gde god poželite i slušate muziku svakako nije previše revolucionarna. Prošlo je već više od četiri decenije otkako je Soni lansirao prvi vokmen, a uz sve moderne gedžete i onlajn striming praktično imate muzički svet na dlanu.
Međutim, 1931. godine u Americi, ideja da uživate u muzici i najnovijim vestima, podstakla je pronalazače da spoje šešir sa radio prijemnikom.
Kao što se može videti, u prednji deo šešira je bio ugrađen zvučnik, a radi boljeg prijema stanica, na vrhu je bila postavljena ogromna antena. Dok nismo došli do ajpoda i ajfona, ova ideja je doživela još nekoliko inkarnacija.
Poboljšana verzija je na tržište izbačena 1949. godine, sa reklamnom kampanjom „Čovek sa Marsa, radio šešir“.
Proizvodila ga je firma Merri-Lei iz Bruklina, a cena mu je bila nepunih osam dolara. Zahvaljujući dobrom marketingu prodaja je išla odlično, iako su ljudi zaista ličili na „male zelene“ sa ovim čudom na glavi. Šta drugo reći, osim – hvala tehnološkom napretku.
Revolver kamera
Iako se ne zna tačan istorijat ovog uređaja, smatra se da je nastao u Njujorku 1938. godine. Sam uređaj je u stvari bio revolver Kolt 38, sa maleckom kamerom koja je bila pričvršćena na donju stranu cevi i na prednju stranu okidača.
Svaki put kad bi se povukao okidač, kamera bi usnimila fotografiju. Sam uređaj i probne fotografije se čuvaju u Nacionalnom arhivu Holandije. Iako nije jasna prava namena ovog izuma, svakako je trebalo dobro ciljati da se preživi fotkanje!
Kavez za bebe
U nedostatku lakog pristupa parkovima i šetalištima, ovi kavezi za bebe su osmišljeni kako bi se deci omogućilo više boravka na svežem vazduhu. Izmišljeni su u SAD 1922. godine, ali su široku primenu doživeli i u Engleskoj, sredinom naredne decenije.
Gotovo je neverovatno kako je iko pomislio da je dobra ideja dete ostaviti u kavezu pričvršćenom za prozor, potpuno nezaštićeno od spoljnih uticaja i mogućnosti pada sa ogromne visine. Stvarno bizarna i stravična ideja.
Muštikla za punu paklu cigareta
Kod nas postoji dobro poznata izreka „pušiš kao Turčin“, ali ovu količinu duvanskog dima čak ni Turčin ne bi izdržao. Ideja pronalazača koji je patentirao muštiklu u koju stane čitava pakla cigareta nije mogla biti drugačija osim totalnog zagađenja pluća u najkraćem mogućem roku.
Nije nikakvo čudo što ovaj „izum“ nije zaživeo ni među najokorelijim pušačima. Zamislite samo količinu dima i otrova koji je u isto vreme proizvodio, verovatno se u prostoriji nije moglo disati.
Interesantno je da su gotovo svi ovi izumi nastali u tridesetim godinama prošlog veka. Da li su pronalazači bili inventivniji tada nego danas, ostaje na vama da procenite.
Dodaj komentar