6 najlepših etno sela Balkana u kojima stanuje duševni mir

Štavna – pod veličanstvenim vrhovima Komova

Prirodne lepote Crne Gore su kao stvorene za mnogobrojna etno sela i očuvanje dodira sa prirodom. Jedan takav eko katun nalazi se u podnožju krševitog planinskog masiva Komova u blizini Andrijevice.

Ovde, na visoravni Štavna, na 1800 metara nadmorske visine, među nepreglednim prostranstvima pašnjaka, svežim izvorima i šumama vreme kao da je stalo. Sa jedne strane su planinski katuni, prilagođeni za smeštaj posetilaca, usred zelenih livada prepunih lekovitog bilja i guste bukove šume u čijim se senkama skrivaju borovnice i kupine.

Po zelenim padinama rasuta su stada ovaca, ali i brvnare, u kojima se i danas može videti kako se u davnim letima u ovim katunima živelo, uz torove, luče koje su osvetljavale kolibe i čuvale od vukova, kace, karlice i bremenice.

Poput starih pastira, uz pucketanje vatre i oštar planinski vazduh, ovde uživaju sva čula, a posebno uz domaću rakiju i mirise sira, kajmaka, cicvare, kačamaka, pršute i jagnjetine ispod sača.

Sirogojno – selo minulih vekova

U srcu zapadne Srbije, na padinama Zlatibora, nalazi se jedinstveni muzej na otvorenom „Staro selo«. Za one kojima je ovo ime nepoznato, Sirogojno je mnogo poznatije, ponajviše po toplim pletenim džemperima izuzetne lepote. Ali ono što ga čini još lepšim je upravo etno selo oivičeno drvećem i opasano starinskim tarabama među kojima su se na blagim padinama rasule brvnare koje čuvaju svoj izgled već stotinama godina.

Svaka od njih čuva mali trag života kojim se nekada živelo, na zemljanim podovima sa drvenim posudama oko ognjišta i vajatima uz kovčege sa devojačkom spremom i posteljom mladenaca.

Ovde se može videti kako se u mlekarama čuvalo mleko, pekao hleb u pekarama, čuvalo povrće u trapu, u kačarama pekla rakija i u staji držala stoka. Posebnu lepotu nose čuvarkuće na krovovima od šindre koje su štitile od uroka i zlih sila, ali i radionice sa starim zanatima koje ih čuvaju od zaborava.

I na kraju ne treba zaboraviti ukusnu pitu od heljde i koprive, kajmak i čaj od mirisnih zlatiborskih trava, zbog kojih se mnogi vraćaju na ovu najomiljeniju srpsku planinu.

Timčevski – uz mirise makedonskih specijaliteta

Najjužnije od svih ovih destinacija leži jedno malo, ali po istoriji nemerljivo veliko makedonsko selo. Staro Nagoričane najpoznatije je po srednjovekovnom manastiru Svetog Đorđa iz 14. veka, zadužbini kralja Milutina.

U današnje vreme u njegove pohode kreću i oni koji traže odmor, spokoj i relaksaciju. A sve zbog etno sela Timčevski u kome nalaze sve ono što im je potrebno.

U ovom malom raju smeštenom na obalama reke Pčinje sve je podređeno starim vremenima. U tradicionalnim kućama od ćerpiča na čijem se spratu nalaze doksati na kojima se nekada davno leti spavalo i radilo, i danas kao da se još čuju zurle i gočevi a iz kuhinje u prizemlju zveket metalnih predmeta koje su izrađivale kujundžije i posuđa sa ornamentima koje su pravili lončari.

I baš kao i tih davnih dana i danas se mogu probati najukusniji makedonski specijaliteti čiji ukus nikada ne bi bio tako jedinstven da se ne sprema po starim receptima. Zato se i uživa u nadaleko poznatim jelima gravče na tavče, čuvenim pitama i pecivima i crvenim makedonskim paprikama.

Svaka od ovih destinacija čeka da je posetioci obiđu, zaborave na brige i probleme i spoznaju da je u jednostavnom životu ključ sreće.

Ali, kada se ipak vrate u svoje gradove, sa cvetnih livada na asfalt, sa mirisnih livada i šuma u vrele ulice, znaju da tamo negde postoje ćoškovi sveta u kojima je sve kao nekad, spojeno sa prirodom, isprepletano sa istorijom i da njima uvek mogu da se vrate.

Izvor: Regionalni info centar