Moderan način života umnogome nam pomaže u vršenju svakodnevnih aktivnosti, ali ima i svoje nepobitne mane.
Svima nam se dogodi da nam dosade gužve, buka i užurbani tempo grada, zvuci telefona i električnih uređaja, kada poželimo da se nađemo na nekom mirnom i tihom mestu, gde ćemo se vratiti u neko staro i jednostavnije vreme, kada je život bio neraskidiv od prirode.
Zahvaljujući sve većoj želji umornih i željnih tišine i lepote, u našem okruženju počela su da niču etno sela kao pečurke posle kiše, piše Jelena Simonović Dilber.
U njih ne svraćaju samo oni koji tako oživljavaju uspomene svog zavičaja, već i turisti iz celog sveta koji žele da upoznaju kulturu naroda našeg podneblja, osete opojni miris bilja i čistog vazduha i probaju uskusne specijalitete spremljene „po starinski”.
Luče – savinjski biser
Na severu Slovenije, na obroncima planine Raduhe, uklješteno klancem zelene i brze reke Savinje, već dvesta godina se nalazi selo Luče.
Osim zbog lepote raskošne alpske prirode, Slovenci, ali i sve veći broj turista, dolaze da osete dah uspomena sačuvan među očuvanim kućama tradicionalnog izgleda. Lepota kamenih zidova i drvenih spratova, ukrašenih tremova sa rezbarenim ogradama i raznobojnim cvećem u loncima oduzeće vam dah.
U svakoj od njih se još čuvaju velike peći od zemljanih lončića i drvene stolice na čijim se naslonima nalaze prorezi u obliku srca.
Etno selo se ponosi Žagerskim mlinom, jednim od poslednjih iz vremena Marije Terezije, koji još žubori i stvara brašno, Juvanovom kućom koja je još pre dva veka imala svoju farmu i pilanu, ali i jednom od najstarijih slovenačkih crkava Svetog Lovrenca iz davnog 15. veka.
A kad se ogladni od oštrog planinskog vazduha, tu su žganjci, prekomurska gibanica, štrukle i kremšnite.
Čigoć – dom zaljubljenih roda
U hrvatski park prirode Lonjsko polje najčešće svraćaju ljubitelji ptica, što nije čudno jer su njegove močvare proglašene za evropski rezervat prirode. Ali, ovde se nalazi i jedno zanimljivo selo – Čigoć je poseban jer u njemu živi više roda nego ljudi.
Tačnije 45 parova štrokova, kako ih nazivaju u Posavini, zauzima silne dimnjake sa kojih se proteže beskrajna ravnica i ritovi starog korita Save, zbog čega je proglašeno za evropsko selo roda.
Međutim, još nešto ga čini ljupkim etno kutkom – mnogobrojne posavske drvene kuće korablje očuvane su kao i pre mnogo godina, kada su se gradile od tesanih dasaka. U nekima od njih se i danas nalazi alat za obradu drveta, starinski kuhinjski nameštaj i kreveti sa lanenom posteljinom i peškirima izvezenim bogatim posavskim vezom.
Da ugođaj bude kompletan, svakog privuče aroma moslavačkih specijaliteta – mirisnog čobanca i ukusnih fanjki.
Kotromanićevo – kraljevsko etno selo
U blizini Doboja, u Bosni i Hercegovini, na padinama brda Vučjak i obalama rečice Veličanke, nalazi se neobično etno selo. Nazvano po Kotromanićima, srpskoj vladarskoj porodici koja je u 13. veku vladala srednjom Bosnom, ima za cilj da vrati duh starih vekova.
Uređeno prema istorijski sačuvanim spisima u kojima su opisane kraljevske odaje i stare kuće u kojima su živeli bosanski vladari, pruža nesvakidašnji doživljaj. Sve je na svom mestu, i brvnare, i vodenice, kao i pijaca sa narodnim rukotvorinama, ali i suvenirima sa grbom Kotromanića – štitom sa ljiljanima.
U etno selu se sve čini da posetioci osete atmosferu minulih vremena, od viteških turnira i mačevanja koji se stalno održavaju do spravljanja specijaliteta po tradicionalnim srednjovekovnim receptima – uštipaka sa kajmakom i kiselim mlekom, pastrmkom sa kuvanim povrćem, teletinom ispod sača… sve kao dokaz da su vladari i nekada umeli sebi da ugađaju.
Dodaj komentar