Informacija da je neko odlučio da ode iz Srbije više nije vest. Ljudi svakodnevno napuštaju zemlju u potrazi za boljim životom. Trend odlaska vozača je posebno izražen, a sada je Srbiju rešila da napusti i jedna dama koja za život zarađuje vozeći bus gradskog prevoza.
Na žene za volanom automobila smo navikli odavno, onda nam je postalo uobičajeno da vidimo i pripadnice lepšeg pola kako voze tramvaj, ali da upravljaju autobusom, to se još uvek retko viđa. U prestonici ih ima malo, a jedna od njih rešila je da napusti posao i potraži sreću van granica naše zemlje, piše Blic.
Bojana Turčinović, 37-godišnjakinja iz Zemuna, već čitavu deceniju vozi autobus gradskim ulicama, prvo je bila u “Lasti”, zatim kod privatnih prevoznika, a u poslednje vreme za njom su se non-stop okretali kada bi naišao autobus na liniji 45.
– Odlazim sa detetom u Sloveniju kako bih mogla da nastavim da radim ono što volim. Nisam prva koja odlazi, a verovatno ni poslednja. Idem jer ovo nije onaj Beograd koji poznajem. Sada je tu dva miliona stanovnika, gužve su svuda, a ja ne želim više da budem rastrzana na sve strane i da mi se preti jer kasnim, ili da pazim koliko sam goriva potrošila. Odlazim jer ne želim da razmišljam da li će neko da me udari i napadne zato što ga nisam propustila da skrene ili da se uključi u saobraćaj – počela je Bojana svoju priču.
Kako kaže, vozači autobusa su na velikim mukama.
– Mnogo je nepravde, odgovaraš za nešto na šta ne možeš da utičeš. Razapeti smo između putnika, gazda, otpravnika, a za sve smo mi krivi. I kad nema autobusa i kakav je, kao da od kuće da vozim svoj autobus.
Razočarana je jer joj “radni dan traje od 12 do 15 sati”.
– Za ovih devet-deset godina koliko radim, nikada nisam ukrala ni kartu, a oni su mi vraćali tako što nisu hteli da mi otvore bolovanje i obezbede zdravstveno, pa moje dete nije moglo da primi vakcinu.
Njena sledeća destinacija je Slovenija, tačnije Kopar, gde će prevoziti školsku decu.
– Za Sloveniju sam se odlučila jer je mala Švajcarska u odnosu na Nemačku, gde takođe ima puno naših vozača, Slovenija je lakša za prilagođavanje, sve su mi obezbedili, kako meni, tako i detetu. Moći ću da nastavim da vozim i dalje, ali sa normalnim uslovima i radnim vremenom – zaključila je Bojana.
NA TOČKOVIMA OD MALIH NOGU
Ljubav prema prevoznim sredstvima je kod Bojane počela od malih nogu.
– Tata je imao proizvodnju, radio je sa auto-delovima i tako je sve počelo. Sa 12 godina sam prvi put sela na motor, sa 14 u auto. Radila sam sa njim u radionici i jedva čekala da napunim 18 godina da polažem i počnem da vozim – ispričala je Bojana.
ČUVENA BABA MRAZICA
O Bojani se naširoko pisalo i pred Novu godinu. Naime, ona je tada za volanom svoje četrdeset petice bila obučena kao Baba Mrazica, a mališanima je delila bombone.
– Inače, ne volim Novu godinu, ali volim što se deca uvek obraduju kada me vide. Odrasli me primete i kada nisam u kostimu, uvek se nađe neko ko me gleda sa čuđenjem, ali na to sam navikla.
Dodaj komentar