Istorija srpskih pronalazaka je duga. Srbija je kroz istoriju bila poznata kao rasadnik velikih umova koji su svetu podarila brojne značajne pronalaske. Nikola Tesla i Mihajlo Pupin svakako su najpoznatiji srpski naučnici, ali Srbija može da se pohvali i drugim pametnim ljudima koji su uticali na razvoj nauke i konstruisali stvari bez kojih danas ne bi mogli da zamislimo život.
Predstavljamo vam najbolje srpske pronalaske.
Mašinica za šišanje
Uzgajivač svinja iz jednog sela u Vojvodini je glavni „krivac“ što su frizeri dobili mašinice za šišanje. Nikola Bizumić je srpski pronalazač i preduzetnik koji je izumeo ručnu mašinicu za šišanje, takozvanu „nularicu“. Rođen je 1823. godine u Neradinu, a preminuo je 1906. godine u Londonu.
Poreklom je iz siromašne porodice. Posle četiri godine osnovne škole, berberski zanat je učio u Irigu. Osmislio je mašinicu koja bi ubrzala šišanje, ali ga majstor nije u tome podržao. Kada je položio ispit za kalfu hteo je da patentira svoju zamisao, ali bilo mu je potrebno 100 forinti koje nije imao od koga da pozajmi. Godine 1855. godine odlazi u London gde je pronašao finansijere za svoj izum. Deset godina kasnije, nikle su fabrike za proizvodnju ručnih mašinica za šišanje i korišćene su u berbernicama širom Evrope. Nikola je uzeo pseudonim Džon Smit i dobio je plemićku titulu. Nije se ženio i nije imao potomke. Pored akcija u fabrikama, imao je i luksuznu vilu u otmenom delu Londona. Njegovo bogatstvo je procenjeno na 22 miliona sterlinga. Sve je ostavio rođacima iz Srema, ali oni ni dan danas nisu dobili taj novac.
Preminuo je kao jako bogat čovek.
Milankovićevi ciklusi
Milankovićevi ciklusi su ime dobili po naučniku Milutinu Milankoviću.
Radi se o njegovom teorijskom objašnjenju zemljinih dugotrajnih klimatskih promena koje je posledica astronomskih promena položaja Zemlje u odnosu na Sunce. Time su objašnjene pojave ledenih doba u prošlosti, ali i klimatske promene koje se mogu očekivati u budućnosti.
Daljinski upravljač
Nikola Tesla je dobio nagradu za svoj patent daljinskog upravljača 1898. Patentiran je u SAD pod imenom Metoda aparata za kontrolu mehanizma pokretanja jednog ili više vozila. Javna demonstracija radio kontrolisanog broda izvršena je 1898. na Medison skver gardenu, a Tesla je brod nazvao teleautonoman.
Telefonski razgovori na velikim razdaljinama
Među ukupno 34 pronalaska koje je patentirao Mihajlo Pupin je najpoznatiji po otkriću takozvanih Pupinovih kalemova, bez kojih bi današnja telefonija bila nezamisliva. Pupinovi kalemovi, proizvedeni u milionskim serijama, imali su u žičanim komunikacijama važnu primenu čitav jedan vek. Pupin je bio i jedan od osnivača NASA.
Prva bionička šaka
Rajko Tomović je izumitelj je prve antropomorfne veštačke šake u svetu, poznate kao „Beogradska šaka“. Ova bionička šaka konstruisana je 1963. godine na Institutu Mihajlo Pupin. Šaka je imala pet prstiju koji su imali senzore za dodir i mogućnost hvatanja uporedivu sa današnjim. Predstavljala je preteču svih bioničkih proteza i veštačkih pomagala.
Plastika
Ognjeslav Kostović (1851–1916), srpski konstruktor i pronalazač je patentirao arborit, po mnogima prvi veštački, sintetički materijal, ali i uređaj za vađenje potopljenih lađa i više tipova gnjuračkih odela, što su samo neki od oko stotinu izuma zbog kojih je u Rusiji nazivan „kraljem pronalazača“. Ujedno je bio i prvi srpski balonista, odnosno prvi Srbin koji je sam konstruisao balon i njime leteo.
10 slučajnih pronalazaka koji su promenili svet
Izvor: Noizz
Dodaj komentar