Istorijat uličnog basketa najbolji je dokaz da su jedna lopta i jedan obruč dovoljni za vrhunsku košarkašku umetnost – sve ostalo je na samim akterima. U Srbiji, ti akteri su uvek imali najviše ciljeve, pa ne čudi da smo postali zemlja sa najboljim streetball rezultatima, koja zaredom osvaja najprestižnije svetske trofeje.

Nije tajna da je naučeno na ulici od mnogih NBA asova napravilo to što jesu, zbog nezaobilaznih sastojaka streetballa, žestoke i beskompromisne borbe koja u duelima ’1 na 1’ ne dozvoljava mnogo mana. Dozvoljeni su i koraci kada krajnji rezultat postane nestvaran dribling, a brzina pokreta, ponekad i jezika u čuvenom ‘trashtalku’, može biti jak adut streetballera.

Počeci se vezuju za ’70 i blokove velikih gradova SAD, a kultni status stekli su tereni Rucker Parka u Njujorku, gde su potezi koji “lome kolena” okupljali neverovatan broj ljudi na ivicama igrališta. Nenadmašne ličnosti streetballa tog doba bili su Erl Manigault i Džo Hamond, a već 1971, 21-godišnji Džulijus Irving bio je najzaslužniji za sveopštu popularizaciju nestvarnim zakucavanjima.

Iz Rucker Parka neslućene visine dostigli su Karim Abdul-Džabar, Meta Vorld Pis, Vilt Čejmberlen, ali i predvodnik nove generacije Kajri Irving, koji uz Kevina Duranta i danas voli da napusti parket pod reflektorima NBA lige i ode na betonsku podlogu, kako bi čuo nezamenljivi zvuk ’cepanja’ metalne mrežice.

Kada su u pitanju Srbija i modernija vremena, ekspanzija interneta donela je čuveni ”And1 Mixtape Vol.4”. Retki su bili oni koji su imali pristup internetu koji nije značio da ostatak porodice neće moći da razgovara putem stabilnog telefona, pa je ovaj video od dvadesetak minuta kružio na nekoliko diskova širom Srbije. Nema dečaka koji je trenirao košarku, a da nije pokušavao da izvede bar neki od poteza Hot Sosa, AO-a, Alimoe-a, D Dribling Mašina. Trendovi oblačenja, do tada atipičnih dodataka u vidu znojnica, bandažera, dresova, dugačkih šortseva preplavio je Beograd i Srbiju.

Nedugo zatim, preko puta ruševina Kineske ambasade održavali su se prvi turniri u uličnom basketu. Nagradni fondovi, organizacija, promotivna lica, privukli su mnoge zaljubljenike u sport, a svu decu na terene dodatno su izvukli uspesi naše reprezentacije zaključno sa svetskim zlatom u Indijanapolisu.

Nema škole u Beogradu koja nije imala svoj košarkaški tim, ni terena koji nije bio popunjen od jutra do mraka, nema velikih igrača koji su odrastali i igrali za naše selekcije da se nisu našli na nekim od tih terena i na njima stasavali. Novobeogradski blokovi, Fontana, Paviljoni, Banovo Brdo, Braće Jerković Mali Kalemegdan… samo su neka od mesta na kojima su se okupljale najbolje ekipe grada.

Čuvene su priče o počecima Neše Ilića, bivšeg košarkaša i tim menadžera Crvene zvezde i reprezentacije, ali i Aleksandra Đorđevića, jednog od najvećih igrača svih vremena na terenima preko puta starog Merkatora, na kojima je nešto kasnije svoje košarkaške korake načinio i Nemanja Bjelica. Aktuelni član Minesote, često ističe da i dalje pati za basketom u Bloku.

U godinama koje su usledile počela je i nešto ozbiljnija organizacija pojedinih turnira. Uglavnom su to bili lokalni entuzijasti koji su na sve moguće načine pokušavali da privole sponzore, kako bi ti turniri dobili na težini. Turniri u organizaciji Vlade Divca i kompanije ”Dada” na Adi Ciganliji organizovani su nekoliko puta, nešto kasnije napravljen je i turnir ”Trofej Novog Beograda

3na3 u 33” gde je proširen teren u skladu sa FIBA standardima. Ceo koncept turnira nastavio je da se odvija i na Olimpu, Čuburskom parku i drugim delovima grada.

Potpunoj afirmaciji u Srbiji doprineli su i Red Bull King of the Rock turniri, pre svega u organizacionom smislu, kako bi se svi najbolji basketaši okupili na jednom mestu.

3x3 Basketball Team Novi Sad
promo

Ne tako davne 2011. je Dušan Domović Bulut postao prvi šampion ’1 na 1’ turnira, zatim otišao na svetsko finale u čuveni zatvor Alkatraz, a onda sa ekipom Novi Sad Al Wahda i reprezentacijom Srbije pokazao da snovi mogu postati stvarnost. Zahvaljujući njima, zemlja košarke ima i trenutno najbolju svetsku ekipu u basketu ’3 na 3’ koja je na četiri svetska prvenstva četiri puta igrala u finalu i čak tri puta ponela naslov svetskog prvaka. Sve veći broj ekipa je u Srbiji krenuo ovim stopama i počeo da se dokazuje na malom terenu ispod jednog obruča, beležeći sve bolje rezultate. Uz to, FIBA je kao organizacija konačno otvorila nove horizonte za 3×3, basket kome se posvećuje sve veća pažnja, uz potvrdu olimpijske budućnosti – 3 na 3 će biti sport u Tokiju 2020. godine. Ulična basketmanija prošle godine doživela je vrhunac u Srbiji svetskim finalnim Red Bull King of the Rock turnira u basketu “1 na 1”. Pred više od 3.000 gledalaca Stefan Kojić zauzeo je svetski tron. Interesovanje za ovaj turnir su čak pokazali i Nikola Kalinić, Nemanja Dangubić, Rade Zagorac i Nemanja Nedović.

Novo veliko priznanje za doprinos basket kulturi dobio je i Dušan Domović Bulut učešćem na VeniceBallu u Los Anđelesu pred start sezone 2017, kada je zaigrao na terenima na kojima su harali Lebron Džejms, Ron Artest i Kobi Brajant.

Već 1. jula, publika u Beogradu će moći da uživa na Malom Kalemegdanu u jednom od najvećih svetskih turnira u basket 3na3 pod nazivom Red Bull Reign. Pored Srbije, ovo takmičenje se održava u još 16 zemalja širom sveta, a pobednik 16. septembra ide u Vašington na svetsko finale.

Najlepšu moguću motivaciju i inspiraciju pred Red Bull Reign turnir učesnicima iz 48 prijavljenih ekipa su dali upravo reprezentativci Srbije trećom svetskom titulom u Francuskoj, velikim pobedama nad SAD, Francuskom i Holandijom u Nantu sredinom juna.

Novosadske košarkašice poručile NE nasilju nad ženama

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here