Nije problem kada neko ne zna, već kada nezna. Osnove srpskog pravopisa, koje se uče još u osnovnoj školi, nisu baš toliko komplikovane. Vreme je da ih konačno naučite i prestanete da se brukate.
1. Ako NEZNAŠ, onda zaista ne znaš. Ipak, vrlo je lako naučiti koja se četiri glagola sa negacijom u srpskom jeziku pišu spojeno – neću, nisam, nemoj i nemam. Ostale negacije glagola pišu se odvojeno. Dakle, pravilno je NE ZNAM, NE MOGU, NE ŽELIM, NE UMEM, NE VREDI, NE ČEKAJ ME…
2. Gorenavedeno pravilo važi samo za glagole. Kod prideva i imenica rečca NE srasta sa drugom reči, pa tako imamo NEČOVEKA, NEZNANJE, NEZRELOG ILI NEPISMENOG, a NE – NE ČOVEKA, NE PISMENOG…
3. DALI ste vi ovo razumeli? Jeste, ako reč DALI shvatate samo kao glagol DATI upotrebljen u 2. licu množine perfekta. DA LI se kao pitanje uvek piše odvojeno. Kao i JE LI, BI LI, HOĆEMO LI… Skraćeni oblici pišu se ovako: DA L’, JE L’… NIKAKO BEZ APOSTROFA I NIKAD SPOJENO!
4. JER vam srpski jezik zaista toliko težak, JEL ste bili lenji u školi da ga naučite? Nikada ne mešajte JER I “JEL”, premda ne samo da nisu iste vrste reči, već reč “JEL” ne postoji. Piše se samo JE L’ umesto JE LI.
5. Ne piše se HVALI, nego FALI. Nije PROTESTVOVATI, već PROTESTOVATI. Nikako EURO, nego EVRO. Ne PRECEDNIK, već PREDSEDNIK… Ali, POTPREDSEDNIK, a ne PODPRECEDNIK! Nije RADOSAN i ČASAN već RADOSTAN I ČASTAN. TRENUCI I ZADACI pravilno je umesto TRENUTCI I ZADATCI. Kaže se IZVINIO sam se, a ne IZVINUO sam se (od glagola IZVINITI SE).
6. Pišemo JA BIH, ali TI BI, ON BI, MI BISMO, VI BISTE, ONI BI. NIKAKO JA BI i TI BIH!
7. BIO, RADIO, POPRAVIO, UREDIO, NAMESTIO… Već i vrapci na grani trebalo bi da znaju da BIJO nije odlika pismenog čoveka.
8. Ako sumnjate da ste od nekoga viši, onda sigurno bolje poznajete jezik od onoga ko SUMLJA da niste VIŠLJI.
9. Ako putujete kolima i jedete kašikom vi ste bolji poznavalac jezika od nekoga ko putuje SA KOLIMA ili jede SA KAŠIKOM. Naročito ako jede S’ KAŠIKOM, mora mu se objasniti da apostrof NIKADA ne ide uz skraćeni oblik predloga S, čak i kada se pravilno upotrebljava (npr. S NAMA, S NJIM).
10. – U VEZI TOGA želiš da se konsultuješ SAMNOM?
– Ščim?
Kaže se U VEZI SA TIM i SA ČIM ili S ČIM, a ne ŠČIM. SAMNOM nikako ne može biti ispravno, jer je pravilno SA MNOM, SA TOBOM, SA NJOM…
11. SVO VREME nisam SNIKIM želeo da se družim na ekskurziji.
SVE VREME bio si samo u zabludi da se piše SNIKIM umesto pravilnog NI SA KIM, kao što se piše i NI SA ČIM, NI SA JEDNIM… I kao što se kaže SVE VREME, a ne SVO VREME.
12. Obzirom da sam bijo na koncertu, vido sam mnogo slušaoca i gledaoca u sali.
S OBZIROM NA TO da sam BIO na koncertu, VIDEO sam mnogo SLUŠALACA I GLEDALACA u sali.
13. Dr. Ristić je najstrožiji lekar u bolnici.
Iza skraćenice za oznaku profesije “dr” NIKADA se ne piše tačka, jer je “dr.” sa tačkom skraćenica za reč DRUGI odn. DRUGO, a koristi se najčešće prilikom nabrajanja. Kaže se NAJSTROŽI, jer pravilna komparacija prideva glasi ovako: STROG – STROŽI – NAJSTROŽI, kao i VISOK – VIŠI – NAJVIŠI.
14. – Dobar dan, želite li burek za poneti.
– Da, ješću ga kući.
Pravilno je ZA NOŠENJE i KOD KUĆE.
15. – Poćiću ka Beograđanci i čak šta više popeću se na njen zadnji sprat.
Piše se POĆI ĆU, ČAK ili ŠTAVIŠE (pleonazam je pisati i ČAK i ŠTAVIŠE) i Beograđanki (jer je naziv zgrade Beograđanke nastao od vlastite imenice koja označava stanovnicu Beograda). Zadnji se koristi u smislu poslednji. Ispravno je pisati i ZADNJI I POSLEDNJI.
Ja sam učio, mada je to bilo u prošlom veku, da kada postoji prednji, može postojati i zadnji. Isto tako, kada postoji prvi, postoji i poslednji. Ne znam kada su zadnji i poslednji postali sinonimi, ali pre četrdeset godina sigurno to nisu bili.