Autore Aleksu Čuljka i Vladimira Martića već neko vreme predstavljaju kao mlade nade srpske proze.
Sudeći po onom što je na sinoćnoj promociji u knjižari Zenit rečeno i pročitano, čini se da se nade obistinjuju i da ova dvojca autora ispunjavaju očekivanja.
Romani „milenijalskog“ i „Z“ senzibiliteta sasvim primereni generacijskoj pripadnosti autora, sinoć se videlo, ne samo da imaju publiku, već su i pripovedački zrela ostvarenja, utemeljena na znanju i promišljenosti.
„Otišao je ovim putem! Krenite za njim!“, začuše se glasoviu šumi. kada je kada je kamenorezac dorukovao mrki hleb i parče kozijeg sira. „Oge, pomoti mi!“, odgovarao je mlađi glas sa drugog kraja. Matis brzo strpa parče belog sira u usta a zatim zgrabi svoj mač i krene u pravcu glasa koji je molio za pomoć.
„Kamenorezac“, roman Alekse Čuljka, radnje smeštene u pozni srednji vek, mešavina je žanrova kriminalističkog, viteškog, avanturističkog i fantastike. „Koliko god kao pisac želim da se distanciram od teme i likova o kojima pišem, na kraju shvatam da u svakom od njih ima ponešto i mene. U procesu pisanja se pre ili kasnije u nekom momentu zapleta zapitam šta bih ja uradio na njegovom mestu“, objašnjava Aleksa Čuljak.
„Dekaton – početak rata“ je prvi deo epsko-fantastične sage o izmišljenom svetu kraljestava, naroda i religija. U tom svetu opisanom kroz lik glavnog junaka Taratarna Vukova, osim u spoljnom svetu borbe i ratova, dešavaju se i unutrašnje borbe protagonista. „Gradovi u kojima sam bio, ulice kojima hodam, sve me na neki način inspiriše. Međutim, inspiriše me i sam proces pisanja“, rekao je između ostalog Vladimir Martić.
Buđenjem prošlosti drastično će se promeniti lice budućnosti. Jedan junak pokrenuće druge koji moraju zauzeti mesta iza Alagonda ili Alstira. Svet opterećen krvavim sukobima postaviće dva pitanja:
Da li zlo mora doći?
Da li se istina mora spoznati?
Lista 20 knjiga za koje ljudi uglavnom lažu da su ih pročitali
Dodaj komentar