Odluci Vrhovnog suda u SAD o zabrani abortusa prethodilo je i mnoštvo nazadnih stavova koje smo mogli čuti i pod javnim nebom Srbije. Ako se pravo na abortus zabranilo u SAD, kako da nas ne zabrine pitanje šta očekivati u drugim, manje demokratskim društvima poput našeg (ako je uopšte demokratsko).
No, blogerka Mirjana Mimica Radojević je na svom Tviter nalogu podelila krajnje intimnu priču koja možda i najbolje ilustruje da je odluka na abortus zaista jedna od najtežih koju žena može doneti, kao i da je naš ‘pašaluk’ miljama daleko od vrednosti savremenog društva. Bio i ostao.
– Pre skoro 34 godine sam legla na ginekološki sto i pružila ruku da mi daju anesteziju. Imala sam 24, tek prekinula sa dečkom i skontala da sam trudna. I tu na tom stolu pomislim bokte, ko zna kad ću nekoga upoznati i da li će nešto biti od toga i kad ću roditi i šta će mi ovo.
Povučem ruku, kažem da sam se predomislila, odem kući, isto kažem mami, javim bivšem dečku da razmisli hoće li da bude otac detetu koje ću roditi da znam kako ću u budućnosti. Mama kaže tati, tata popizdi ali se smiri. Otac mog deteta se izjasni sa – naravno, to je moje dete – opisuje Mirjana i nastavlja:
– Moja ćerka je bila neplanirana, ali željena. To je najpametnije što sam u životu uradila. Ali, zbog toga sam prošla društveni progon, neki su prestali da mi se javljaju, neki prelazili ulicu kad me sretnu, drugarice je bilo sramota da se bilo gde pojave sa mnom – ističe ona.
Identične društvene “norme” opstaju do dan danas. Doduše, intenzivnije ih ispoljavaju nosioci spermatozoida, ali nećemo se lagati, svi smo strahovito skloni osuđivanju i krajnje licemerni – dok Mirjana pogađa u metu:
– Moja ćerka je bila centar familije, izrasla je u osobu bez frustracija. Svi smo radili na tome, i njen otac koji je sve vreme aktivno učestvovao u njenom životu, isto kao i žena kojom se kasnije oženio. Još uvek se družimo i posećujemo.
I sve to nije začepilo usta narodu koji je, bez obzira što je on držao za ruku našu ćerku, okolo pričao da se ne zna ko je otac mog deteta. Bila sam najgora na svetu što sam rodila, a nisam se, jebote, udala. I vi neki ćete da serete o tome da svaka treba da rodi, kako god i s kim god da je ostala u drugom stanju. A istovremeno ćete joj zagorčavati život. M’rš, bagro – naglašeno zaključuje Mirjana Mimica Radojević.
I ima pravo.
Šta biste uradili da vi, ili vaša devojka, žena, ljubavnica, ćerka u sebi nosi(te) neplanirano dete?
Da, može se svima dogoditi, bez obzira na sve. I događa se.
I ne, ne radi se samo o ataku na demokratiju i vrednostima savremenog društva, zabrana abortusa direktno ugrožava živote i zdravlje žena. Utuvite to sebi u glavu.
Dodaj komentar