Ne postoje reči koje mogu da dočaraju lik i delo Mire Banjac. Ona je u pravom smislu jedna od najvećih ikada, ne samo na prostoru Balkana, već u svetskim okvirima. Za svoje 93 godine odigrala je pregršt uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, a sa radom ne prestaje ni u doba pandemije.
Rad je održava i pruža joj optimizam u ovim mučnim vremenima. Junački, kaže, prolazi kroz pandemijska iskušenja, ali sve ovo smatra Mira Banjac, traje predugo. Poštuje propisane mere i već se revakcinisala po sopstvenom priznanju.
– Jednostavno sam se dobro organizovala. Iskoristila sam vreme da u kući sredim neke stvari koje nisam stizala godinama (papire, biblioteku…). Rasporedila sam svoje snage, pomirila se sa tim da tako mora i nije mi bilo teško. Međutim, kako vreme ide, već polako osećam da me moja neiscrpna snaga izdaje i da popuštam duhom, najviše zbog neizvesnosti. Kad je nešto izvesno, ja se spremim da se borim i uvek to izguram, ali kada je nepoznato i neizvesno, nemoćan si, i jedino što čoveku preostaje je da prati promene, da se drži mera… Ja se disciplinovano i čvrsto držim mera, primila sam obe vakcine, zdrava sam koliko se to može reći za moje godine. Brinem o svojoj porodici, prijateljima, brinem za sve ljude… Mnogo ih je otišlo i tužna sam zbog toga – započela je Mira razgovor za Ekliniku.
Pored dobre genetike, za recept dugovečnosti navodi i neophodan rad.
– Ja sam radan čovek. Nikada se ne opuštam potpuno, uvek nešto radim, i mislim da je u radu spas – tu je moja najveća snaga. I inače, a posebno sada, enormno mnogo čitam jer moram da sačuvam glavu. Glavu moramo da sačuvamo jer ona „telefonira“ celom telu. Pratim život onakav kakav jeste i pokušavam da mu se prilagodim sa onoliko snage koliko još imam. I nešto što mladi ljudi često zaboravljaju, u mladosti se treba čuvati za starost, ne treba je brzo potrošiti. Kada dođete u te godine, jasno se to vidi. Čovek mora da se sporazume sa svojom starošću, godinama, da zna šta tim godinama pripada, a šta ne. Ne svaku svoju boru sam ponosna, i one ‘rade za mene’, neka ih, one su takođe odraz svega onoga što sam prošla kroz život – priča legendarna glumica.
Mira zahvaljujući životnom iskustvu poseduje neophodnu dozu mudrosti te opominje da moramo slušati sopstveni organizam, jer nam u suprotnom ni lekari ni lekovi ne mogu pomoći.
– Čovek to jednostavno mora da prati i da oseti, da povede računa šta jesti ako su mu bubrezi slabija strana, ili jetra, a šta izbegavati… Ja i dan danas sve volim da probam, da uživam u životu koliko se može, ali ključ je u umerenosti i toga sam se uvek pridržavala. Jednostavno, pokušavala sam da pomognem svom organizmu time što sam ga pratila, to radim i sada. Nije to stvar ni samo lekarskih kontrola i lekova, posebno sada je kada je virus i kada nije preporučljivo kretati se više nego što čovek mora. Mnogo je do nas, do samog čoveka – opominje Mira.
Primećuje nedostatak osmeha na licima ljudi u našem društvu.
– Teška su vremena, ljudi su opterećeni obavezama i dobro bi bilo da možemo nekako da vratimo osmeh i pozitivnu energiju i kažemo: ‘Ziv sam, smejem se i to je dokaz da umem da se radujem životu, kakve god teškoće bile’. Teškoća uvek ima – savetuje mlađe ljude čuvena glumica.
Glumica je nedavno boravila u Banjaluci gde je radila na snimanju serije „Avokado“ Nikole Pejakovića. Bila je deo glumačke ekipe pored Ljubomira Bandovića, Branke Katić, Mirjane Karanović, Jasne Đuričić… Kako kaže, snimanje je bilo izuzetno inspirativno kao i saradnja sa velikim brojem dobrih glumaca u lepoj atmosferi.
– Mnogo mi je prijalo da se na dva meseca pomerim iz Novog Sada, posao sam uspešno završila a dobila sam i malo optimizma koji nam je svima preko potreban – zaključuje Mira Banjac.
Dodaj komentar