Mira Banjac nije neko koga je život mazio. Njen otac, Amerikanac, vratio se u Ameriku kada je Mira imala četiri godine. Tinejdžerske dane provela je u NDH, razdvojena od majke, odrastajući u veoma napetoj atmosferi. Posle Drugog svetskog rata se doselila u Novi Sad, a tokom velike i bogate karijere, uglavnom je živela u Beogradu.
Tamo je, na početku karijere, zbog dugova zelenašima čak razmišljala o samoubistvu. Ali ubrzo je stigla ponuda za veliku ulogu, i njen život se iz korena promenio. U Beogradu je ostala 35 godina, a onda odlučila da se vrati u Novi Sad, gde se, kako kaže, „sprema za odlazak“.
– U Novom Sadu se mirnije živi. Imam galerije i pozorišta i ne fali ništa. Volim da odem na pijacu. Tamo još vidite stare gospođe i gospodu koja me poljube u ruku. Možda je još tamo ostao duh onog starog Novog Sada. One zagasite ruže koje još uvek mirišu. Nemam više vremena za dugoročne planove, a prihvatam samo ponude koje ne traže puno putovanja i odsustvovanja iz Novog Sada – sa setom objašnjava Mira.
Mira Banjac rođena je 4. novembra 1929. godine u Erdeviku, a njeno pravo ime je Mirjana T. Banjac. Čuvena glumica pripada prvoj generaciji glumaca koja je završila Pozorišnu školu u Novom Sadu, 1950. godine, a 1970. prelazi u Beograd i postaje član Ateljea 212.
Ostvarila je brojne uloge na filmu, televiziji i u pozorištu, i dobitnica je mnogih priznanja i nagrada.
Svog detinjstva Mira se nerado seća, međutim ni kasnije je život nije mazio.
– Ja, u stvari, uopšte i nisam bila dete. Bila sam, eto, neko biće. Odrasla sam u toku strašnog rata i užasa. Drugo, živela sam kod babe. Moj otac je bio Amerikanac. Doveli su ga ovde kad je imao dvadeset i neku godinu. Nije ni znao srpski, oženili su ga mojom majkom koja je bila lepa devojka – prisetila se ranije Mira Banjac, a zatim ispričala da su njeni roditelji živeli svega četiri godine zajedno, a onda se tata vratio za Ameriku, s obećanjem da će poslati njenoj mami papire za nju i malu Miru. Želeo je da i one dođu. Obećanje je ispunio, ali se desilo nešto što će dugo pamtiti.
– Moji ujaci nisu dali. I tako, mi ne odosmo. Onda je majka otišla u Beograd, gde se zaposlila. Primače se rat, zatvoriše se granice između Srbije i Hrvatske, ona osta u Beogradu, ja u Erdeviku, gde sam i rođena, kod babe i tetke po ocu, koja je takođe došla iz Amerike i slabo govorila srpski. Te dve žene su se strahovito svađale, a ja sam živela u tome i u čežnji za majkom. Zbog njih dve, bake i tetke, nikada nisam naučila engleski – priznaje Mira.
Mira se ubrzo nakon diplomiranja udala za svoju prvu veliku ljubav, Andreju Jovanovića i u 24. godini rodila sina Branislava Branu. Kada je njihov sin imao 5 godina, Mira i Andreja su se razveli, ali su sve do njegove smrti bili u dobrim odnosima.
– Pošto sam rano ostala sama sa sinom, ponekad sam mislila da zbog čestih putovanja nisam bila tu kada sam mu bila potrebna. Privatni život uvek gubi. U životu je najvažnije pronaći ravnotežu, znati šta je važno, a šta nije i svoje vreme trošiti samo na bitne stvari. Treba se pravilno rasporediti, ali naravno to nije uvek moguće jer ne zavisi sve od vas. Ali, nažalost, to se nauči tek sa godinama – rekla je Mira u jednom intervjuu.
Na pitanje da li žali što nije imala više dece, Mira je u intervjuu za “Story” svojevremeno ispričala:
– Nisam o tome razmišljala. Tu sam negde stala i rekla: “To je moja sudbina”.
Čuvena glumica imala je mnogo kriznih momenata u životu, a jedan od najtežih bio je kada je razmišljala da sebi oduzme život.
– Jaukala sam beogradskim ulicama, bila sam na ivici da se ubijem. Morala sam da pozajmljujem novac. Prvo sam naišla na zelenaše, koji su uzimali po tri puta više i to je bio rašomon. Jednog dana sam otišla u hotel “Metropol”, naručila kafu, sela da napišem pismo i htela da se bacim dole – ispričala je Mira svojevremeno.
Međutim, sudbina je htela da da bude drugačije.
– U jednom trenutku pozvao me je Stipe Delić. Kaže hoće da radim veliku glavnu ulogu. Bila je to čuvena Marija, iz logora, zbog koje su me šišali do glave. Ugovor je bio milionski. Potpišem i vratim sve dugove. To je bio moj mrak, ali i procišcenje. Pola dinara više u životu nisam pozajmila! Da umirem – ne bih – rekla je tada Mira.
Iako je duboko u devetoj deceniji, Mira je zadržala svoj specifičan smisao za humor po kome je prepoznatljiva, a smrti se ne boji.
– Spremam se za odlazak. Ne plašim se smrti. Tome su, verovatno, doprinele moje godine. Svesna sam da sam blizu kraja putovanja, da su mi ostale još jedna-dve stanice – rekla je Mira Banjac za “Gloriju”, i dodala:
– Samo molim Boga da sačuvam mentalnu higijenu do kraja. Znate, život u kojem niste svesni šta se događa oko vas nije život. Ne bih volela da mi se to dogodi. Mnogo čitam i šetam. Čitanje mi pomaže da očuvam mentalnu, a šetanje fizičku kondiciju. Radim po kući, kao svaka druga žena. Kuvam, idem na pijacu, spremam stan – rekla je živa legenda jugoslovenskog filma.
Dodaj komentar