Čuveni harmonikaš zapadne Srbije Mijodrag Bajić iz sela Trbušani kod Čačka napunio je 90 leta i pre četiri meseca podigao spomen piramidu u selu Bogdanica na svojoj parceli na raskršću puteva za Gornji Milanovac, Požegu i Divčibare!
Ova neobična siva građevina sa crvenim vratima visoka je preko šest metara, a na njenoj fasadi je uklesana poruka tvorca o njegovom životu.
Na spomeniku je ispisano ime Miodrag Bajić, kao i u njegovoj muzičkoj radionici u Čačku, međutim, autor insistira da mu se ime izgovara sa Mijodrag.
– Spomen piramida Miodrag Bajić. Trag jednog vremena – srpskog i svetskog genija. Kada bi se po ovom čoveku pisao životni recept ne bi bilo sirotinje ni lopova. Ispovest velikog stvaraoca. Ovde sam ostavio svoju mladost i snagu, valjajući drvlje i kamenje za rodbinu, okolinu, kuću i državu. Dok sam bio mlad mislio sam svi smo naši, sve je naše, međutim, naravoučenije oni koji vam mnogo duguju najviše vas mrze i pljačkaju. Stoga moja životna poruka nije bajka. Nema dušmanina dok ne rodi majka. Amin – glasi poruka Bajića.
Mijodrag kaže za Kurir da većina ljudi koja tuda prolazi pozitivno reguje na građevinu, ali da ima i onih koji se pitaju čemu to.
– Muzika je obeležila moj život, a ova građevina će ostati kao obeležje mog bitisanja. Sagradio sam je na jednoj mojoj parceli koju sam kupio 1959. godine koja je pored asfalta na raskršću Vukadinovog grma koji je ovde postojao preko 1.000 godina i srušio se prošle godine. Ovo je mesto poznato kroz istoriju, tu su se sastajale sve naše vojske.
Ja sam i rođen na mestu Zeleni breg i tu sam proveo 37 godina, a onda sam se odselio i sagradio sedam domaćinstava, kupio sam tri ulice, sad mi ostalo jedno.
Kako bi svoje poreklo ostavio na zemlji sagradio sam spomen bistu da ostane kao moje delo, obeležje mog ne tako dobrog vremena u kome sam živeo i stvarao – kaže Bajić i naglašava da sve one koje je podigao, nahranio i odgajio, dao im kuće da ga sada ne poštuju.
Na elitnim mestima nastupao s harmonikom
Ovaj čuveni harmonikaš bivše Jugoslavije kaže i da je u elitnim hotelima imao nastupe sa najvećim muzičkim zvezdama.
– Počev od Nade Mamule, Zehre Deović, Lepe Lukić, Ane Bekute, komšinice Mice Davorike, poznatije kao Mice Trofrtaljke. Prošao sam mnoge muzičke manifestacije, festivale i takmičenja.
– Zato ostavljam poruku budućim generacijama da je nezahvalno činiti dobra dela u životu. Ispred građevine postoji plato, podloga piramide je od betona, 16 santimetara u dubinu, visoka je šest metara i 22 centimetara. Crvena vrata su okrenuta ka glavnoj ulici. Kad vreme dozvoli tu ću napraviti i plato gde će prolaznici moći da se parkiraju kolima. Tu će biti stolovi i klupe, a dovodim i izvorsku vodu tako da putnici koji dođu mogu da se odmore i ko hoće može da uđe unutra da vidi mauzolej u koji će biti utkan moj umtnički i muzički rad. Tu će se biti i moj muzički materijal i preko sto kila papira, a obavezno i harmonika.
Pored toga što je muzičar Bajić za sebe kaže i da je pisac kao i da je snimio mnogo numera.
– Pola zapadne Srbije zna za moju radionicu u Čačku, a znaće i za budući muzej umetničkog i stvaralačkog rada i terora koji sam preživeo za 90 godina. Danas svi hoće dobro da žive, a niko neće da radi. Tehnologija nas je uništila, svi rade od kuće. Kako možeš da radiš od kuće kada se radi samo na radnom mestu?! Ja i u ovim godinama radim punom parom u radionici. Ovde imam preko 70 harmonika iz Švajcarske, Australije, Italije, Amerike… Od toga mojih je tridesetak. Od 1948. godine vodim evidenciju i popravio sam i napravio preko 8.500 harmonika. Posla ima i dan danas. Pored toga prepoznatljiv sam i po svojoj humanosti.
Nemam školu, ali mnogo znam
Mijodrag Bajić kaže i da sada žiivi sa svojom suprugom, a da ima dva sina.
– Ja dosta znam, a skoro uopšte nisam sedeo u školskoj klupi. Škole nemam. Upisali su me u prva dva razreda i onda su mi školu zapalili, ali ja sam već u šestoj godini znao da čitam. Tada sam od tetke dobio Sveto pismo, a onda i knjigu o komunistima. Ono što sam čitao u Bibliji bilo je u ime Boga, a u ovoj drugoj reči u ime naroda. Učitelj u školi se čudio koliko je zapravo znam, a znam mnogo i dan danas. Prvo me je zainteresovalo muziciranje, a onda i sve oko harmonike pa sam upisao muzičko-mehaničarski zanat. Dok sam učio kako popraviti instrument, učio sam i da sviram jer onda ne bih bio dobar majstor – kaže kroz smeh Bajić.
Slepi ulični harmonikaš iz Novog Sada na meti sugrađana
Dodaj komentar