Kikinđanin Milinko Arsenov i njegov četvorogodišnji unuk Dušan odlučili su da ulepšaju prilaz lokalnoj Opštoj bolnici sadnjom cveća u zapuštene i pikavcima zatrovane žardinjere. Milinko je prošlog meseca zbog koronavirusa bio pacijent u ovom zdravstvenom centru i imao je želju da se zahvali i na neki način revanšira medicinskom osoblju.
On je pre same akcije pozvao sugrađane preko društvenih mreža da se organizuju i zajedno učine ovo dobro delo, međutim osim ogromnog broja lajkova i pozitivnih komentara niko od Kikinđana nije bio spreman da zaista zasuče rukave.
– Razmišljao sam kako da se odužim dobrim ljudima u bolnici i kada sam video u kakvom su stanju saksije i žardinjere odlučio sam da pokrenem neku akciju tim povodom. Nažalost, osim te virtualne podrške niko nije bio spreman da zasuče rukave. Ipak, moj unuk Dušan i ja nismo hteli da se predamo i sami smo krenuli u akciju. Pozvali smo neke cvećare i proizvođače humusa koji su nam rado izašli u susret i donirali sadnice i zemlju, a mi smo otišli do bolnice da sve počistimo i posadimo – rekao je Milinko za Blic.
Njima se u ovoj misiji pridružila i Mina, Dušanova mama i Milinkova ćerka, ali i Ivana Markov koja je u sedmom mesecu trudnoće pružila punu podršku ovoj divnoj inicijativi dede i unuka.
– Priznajem, nije to bio neki veliki posao, ali svaka čast i Ivani koja je u sedmom mesecu trudnoće, ali je to nije sprečilo da dođe. Nas troje smo posadili cveće ispred i unutar bolničkog kruga, ali sam iskreno očekivao da će nam se još neko priključiti – objasnio je Arsenov.
Žali što se još neko od sajber aktivista nije priključio sadnji i nada se da će neka buduća akcija pokrenuti Kikinđane i probuditi im želju da učine i sami nešto za svoj grad. On se svojim primerom trudi da inspiriše druge ljude, što je jedini recept za uspeh.
– Kada smo posao završili i posadili cveće, post sa fotografijama žardinjera u kojima više ne bujaju opušci nego cveće dobio je preko 1.000 lajkova. Mislim da i to dovoljno govori o svemu. Ne obazirem se na zlurade komentare u kojima dokoni konstatuju da sam se prihvatio zaludnog posla jer će neko, pre ili kasnije, cveće da počupa. Verujem da dobrih ljudi ima više i da su zlonamerni u manjini. Potrebno je samo malo dobre volje, zar ne? – upitao se Milinko koji planira sređivanje prostor oko tamošnjeg dispanzera.
Dodaj komentar