Milica Grbić (25) nestala je juče u Beogradu i ljudi su reagovali odmah. Devojka je nestala bez traga, bez novca i bez ličnih dokumenata. Mnogi su delili objavu u stotinama, drugi su je komentarisali u hiljadama.
“Ima dečka, a, pa sigurno se tamo valja sa njim”
“Ako je sa nekom budalom, i treba da nestane”
“Samo neka kad završi obriše usta”, izdvajamo neke od groznih komentara. Paradoks je da su ovo neki od pristojnijih.
Da, verovali ili ne u 21. veku u Srbiji u slučaju nestanka nečijeg deteta ovo su pristojniji komentari. Drugi su sugerisali da je nesrećna devojka za kojom su zabrinuti roditelji plakali otišla da prodaje svoje telo.
Zbog čega? U čemu je bio Miličin “greh” koji je naterao ljude u Srbiji da zaborave na ljudskost? Ni u čemu. Ni za šta ta devojka nije kriva – ona se, zamislite u Srbiji drznula da bude žena. Drznula da bude mlada. Drznula da bude lepa.
“Vidite kako je plava i isfenirana. Nije toj ništa.”
Nestancima mladih ljudi se silom prilika stalno bavimo. Ovakve komentare na vesti o nestanku mladića nikada nismo imali. Na meti su uvek devojke. Zamislite, nisu sve pobegle kod dečka. Neke su nađene mrtve, piše Blic.
Kraj puta, u vikendicama, u napuštenim kućama. U kandžama predatora. I, zamislite – svaki roditelj je za svoje dete strepeo bez obzira na epilog. Dok su drugi pljuvali.
Milica nije otišla da sedi na klupici kod dečka. Sve i da jeste, mnoge “Milice” koje su tako otišle nikada se nisu vratile. Valjda delite ovakve vesti da pomognete, ne da sudite?
Prema priči njene sestre, Milica je ugasila telefon jer je obilazila manastire.
– Nismo se čuli sa njom, ali su nam tako rekli. Nismo spavali celu noć, u haosu smo, ali najbitnije nam je da je ona živa i zdrava pronađena. Lekari su nam rekli da je u veoma teškom psihičkom stanju i da je jako uplašena – kaže Miličina sestra M.
“A što nam sada ne kažete gde je nađena”
Nebrojeno puta kada se pronađe nestala osoba dobijamo pitanje “a gde je nađena”, ili “ima 14, 15, 16 godina, što nam ne kažete gde je bila”.
Zato što se te vesti dele da bi se ti mladi ljudi vratili na bezbedno, a ne da bi Srbija dobila još jedan rijaliti. Zato što jako često nestale osobe ponekad i prvi put u životu nestaju jer se pokazuje muka koja će ih pratiti do kraja života. Ne moraju da je nose pred svetom koji je nestaloj devojci koju ne poznaje “poželeo jarak pa da vidim da li bi se tako na slici smejala”.
Ne postoji opravdan razlog za ovakve reči. Nikada. Nikome. Svi koji su pisali takve komentare treba da se zapitaju da li su ikada u životu grešili i da li imaju pravo da sude drugima. Ne znate zbog čega ljudi nestaju iz kuće, niti znate šta ih u tim kućama čeka.
Nadamo se da bezgrešne, visokomoralne “gromade” koje su komentarisale sve najgore o devojci koju nisu ni upoznale bar mogu da budu svesne toga da njima možda niko nije nestao, ali im se osnovna pristojnost gubi bez traga.
Izvini, Milice.
Kešanski: Moja Branka, pa što si toliko, toliko trpela?
Tog jutra kad je nestala osvane u blicu komentar tipa> a zašto nam novinari ne daju više detalja? Ko joj je dečko, je li stigla do njega, da li je policija ispitala, ko je prijavio nestanak…..?!? I to sve u jednom komentaru.
Upitah zašto im je to bitno, jer da bi prijavili policiji da su je negde videli dovoljno je da znaju kako izgleda, šta je nosila i u kom je vozilu bila. Da neće možda oni u aktivnu potragu? Da sednu u auto, odu u Progar i traže lično po šumarcima i ispituju moguće svedoke pa su im potrebni detalji kome, šta i sa kim?
Od kad se manje druže sa komšijama i manje imaju informacije o komšijskim životima to više traže detalje pa makar bile i nepoznatim ljudima.
Nije ni čudo što rialiti uspeva, plodno je tlo u Srbiji
Kao što vidite ova država je prepuna budala i idiota. Sve bi to trebalo poslati u Lazu. Milice izvini u ime normalnih