Magazin Novi Sad

Ličanin iz Novog Sada i ozbiljna faca u svetu biznisa i fudbala: Ko je Milan Mandarić, novi potpredsednik „Vojvodine“?

Milan Mandarić Fk Vojvodina
Foto: FK Vojvodina

Kada se spomene ime Milana Mandarića, verovatno vam prvo padaju na pamet ogromni uspesi u svetu biznisa i fudbala. U jednom trenutku se ovaj Ličanin, koji je odrastao u Novom Sadu, našao među 1.000 najbogatijih ljudi u SAD, a nedavno je postao novi potpredsednik Fudbalskog kluba Vojvodina.

Osamdesetpetogodišnjem biznismenu ovo nije prvi upliv u svet fudbala. Zapravo, ovdašnjoj javnosti je i poznatiji kao čovek iz fudbala, odnosno kao vlasnik klubova iz Engleske, Belgije, Francuske i Slovenije.

Novi Sad zauvek u srcu

Ulazak u domaći fudbal, i to u novosadsku Vojvodinu, predstavljen je kao velika stvar. Prema prvim izjavama, srećan je što dolazi u Vojvodinu, odnosno u Novi Sad u kojem je odrastao.

– Novi Sad je uvek bio u mom srcu. I kada sam kao mlad odlazio u Beograd, kada je sunce zalazilo, svaki dan smo supruga i ja seli u kola da se vratimo, jer nismo mogli da izdržimo bez Novog Sada – rekao je Mandarić u svom prvom govoru kao potpredsednik Vojvodine.

Mandarić je pre nekoliko godina u intervjuu rekao da nema ništa protiv toga da ulaže u novac u fudbal, ali da je protiv toga da ga baca.

Tada je i naveo da se ne bi više uplitao ni u jedan klub sa Balkana, jer „nema tu dobrih uslova za biznis“.

Stvari su se, izgleda, promenile, piše 021.rs.

Od Like, preko glavnog grada Vojvodine, do Silicijumske doline

Mandarić je rođen 1938. godine u mestu Vrebac, u Lici, a detinjstvo je proveo u Novom Sadu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu, a u 21. godini je nasledio očevu radionicu u Novom Sadu. Vrlo brzo njegova firma je postala jedna od najuspešnijih u Jugoslaviji.

Posao je razvijao veoma brzo, otvorio je fabriku autodelova u Inđiji, uspostavio je saradnju sa Fijatom. Njegov posao je bio ustrojen po principima kapitalizma i sve to je privuklo pažnju tadašnjih vlasti.

Godine 1969. sa suprugom Gordanom najpre odlazi u Švajcarsku, a odatle u Sjedinjene Američke Države, gde ponovo započinje svoj poslovni uspon.

Najpre se zaposlio u kompaniji za proizvodnju računarskih komponenti, ali ubrzo osniva svoju „Lika Korporejšn“.

Mandarić i njegova firma bili su jedni od pionira iz čuvene Silicijumske doline. Nakon gotovo decenijskog razvoja, kompaniju je prodao za deset miliona dolara.

U San Hozeu osniva novo preduzeće Sanmina i ponovo kreće u razvoj biznisa iz oblasti visoke tehnologije i komunikacije.

Početkom osamdesetih se našao i među 1.000 najbogatiji ljudi u SAD, bio je pozvan kod predsednika Ronalda Regana, a vratio se i fudbalu…

Ljubav prema fudbalu od malih nogu

Mandarić je fudbal, kako kaže, voleo od malena.

– Otac nije želeo da budem fudbaler, zato što mu je prvi komšija bio Toza Veselinović i problem je bio što je svakog ponedeljka dolazio da traži zajam, jer je izgubio na kartama za vikend.

Šalim se, neka mu je laka crna zemlja, Toza je bio fantastičan čovek i igrač. Kao dečak sam i upadao na utakmice Vojvodine, želeo sam da gledam igrače i tim koji sam voleo. Nadam se da ću ovaj put ući na stadion bez upadanja – rekao je Mandarić.

Pre ravno pola veka u Americi je osnovao FK Lika, zatim i klub u San Hozeu. Kupio je i klub iz Konektikata koji je preselio u Oklend, gde je nazvan Stompers. Nakon toga klub je preseljen u kanadski Edmonton.

Ipak, domaćoj javnosti je poznatiji njegov angažman u evropskom fudbalu.

Počelo je sa kupovinom akcija Standarda iz Liježa, potom je postao vlasnik Šarlroa, nakon čega je investirao u Nicu.

Angažmani u kolevci fudbala

Posle prodaje kluba svoj fudbalski biznis seli u Englesku, gde kupuje Portsmut. Posle pet sezona Portsmut ulazi u Premijer ligu, a 2008. godine osvaja i FA Kup.

Portsmut je Mandarić prodao 2006. godine i zatim je postao vlasnik Lester sitija.

Stvari nisu najbolje započele, menjali su se menadžeri, klub je eliminisan u Ligu 1 po prvi put u klupskoj istoriji, a Mandarić je bio uhapšen zbog sumnje na korupciju u fudbalu. Ipak, oslobođen je bez optužbe.

Nakon lošeg starta klub je krenuo uzlaznom putanjom. Vratio se u Čempionšip i bio na korak od Premijer lige.

Posle prodaje Lestera, u kojem je zadržao deo akcija kluba, usledio je angažman u Šefild Vendzdeju koji je spasio od gašenja, a ispunio je i ono na šta se obavezao – vratio je dugove kluba.

Povratak na prostor bivše Jugoslavije

Šefild je bila njegova poslednja avantura u Engleskom fudbalu, posle čega se vraća na prostor bivše Jugoslavije, tačnije u ljubljansku Olimpiju.

Klub u koji je, kako je rekao, investirao 20 miliona evra, ostvario je niz uspešnih rezultata, te je postao prvak Slovenije u nekoliko navrata.

U intervjuu iz 2021. godine Mandarić je rekao da ne misli da bi mogao da ulaže u Crvenu zvezdu, jer se „zna ko se tamo pita“.

Zatim je pojasnio da misli na navijače i da „nije ni moje ni bilo kog vlasnika kluba da to rešava, to bi trebalo da reši država“.

I u svom govoru kao potpredsednik kluba Mandarić se osvrnuo na navijače.

– Važno mi je da ostvarimo pravi dijalog sa navijačima, da ih vratimo na tribine, jer su oni jedni od glavnih segmenata našeg partnerstva. Svi mi ovde smo partneri i svi imamo isti cilj, a to je da budemo najbolji u onome što radimo i da vratimo Vojvodinu tamo gde pripada, da se bori za trofeje i da bude priznata u Evropi.

Biće mi veliko zadovoljstvo da pomognem u tome, hvala vam na ukazanom poverenju, nadam se da vas neću razočarati – zaključio je Mandarić.

Izvor: 021.rs

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
Share via
Copy link