Ovo su bile reči kojima je majka Milana Đurića (58) saopštila komšinici i kućnoj prijateljici Zorici Cakić šta se njenom sinu desilo. Milan je pre tri meseca otišao da mu u jednoj privatnoj klinici nameste prvi vratni pršljen „atlasa“, a nakon toga je pao u komu i 9. jula je preminuo.
Milana je komšinica Zorica dugo nagovarala da postane upravnik zgrade, a on se premišljao, presabirao i toga dana kada je krenuo na tretman kod kiropraktičara konačno je prelomio.
Ushićen je pozvonio Zorici na vrata, saopštio joj vesti i rekao joj da će se kasnije o svemu dogovoriti, međutim, to je bio njihov poslednji razgovor.
– Nismo bili zadovoljni upravnikom, zato sam mu stalno govorila „Nemaš posao, šta bi ti falilo, ajde“, ali on se razmišljao. Tog dana je svratio, pozvonio mi na vrata i rekao „Zorice, odlučio sam, preuzeću to“ – priseća se komšinica Zorica u razgovoru za „Blic„.
U danima koji su usledili ona je zvala Milana, ali odgovora nije bilo.
– Zvala sam ga danima, zvala sam i njegovu majku, niko se nije javljao. Jedan dan mi je Branka, njegova mama, došla na vrata i rekla „Džabe zoveš, Zorice, on ti se više neće javiti“ – ovako je, kaže žena, saznala šta se dogodilo Milanu:
– Dugo je razmišljao da li će da ode kod jednog kiropraktičara u kraju ili u tu kliniku „Balans medika“, na kraju se ipak odlučio za tu drugu.
Majka ga je svaki dan obilazila u bolnici
Kako kaže, Milan je u poslednje vreme imao problema sa vratom, a rešavanje problema je, prema njenom mišljenju, podstakla ljubav.
– Žalio se u poslednje vreme na vrat i primećivalo se da malo krivi glavu na jednu stranu. To mu je pravilo problem, zbog toga je razmišljao kod koga da ode. Savetovala sam ga da ne ide, da ne radi to, podsećala sam ga kako su moje kćerke upućene u te stvari i da su uvek govorile da to nije šala, da je opasno… Mislim da je prelomio da će da ode jer se zaljubio. Mislim da je ljubav prema jednoj ženi bila iz kraja dovela do toga da preseče i donese odluku – priča Zorica.
Ta odluka je život porodice Đurić, međutim, pretvorila u pakao.
– Bio je u komi tri meseca, majka ga je obilazila svaki dan, svaki, nijedan nije preskočila, a žena ima 85 godina. Nadala se, znam da jeste, da će on to da pregura, da će da preživi. Dolazila je da se savetuje sa mojim kćerkama, sa ovom koja je logoped je razgovarala o tome kako da izgovara reči da bi on mogao da je razume – navodi sagovornica.
I jednog dana Milan je, kako misli, zaista čuo šta mu je majka rekla.
– Videla je kao da mu nešto smeta, da bi nešto da kaže, a bilo je hladno, pitala ga je „Šta ti je, je l ti hladno, da ti donesem ćebe“ i on je imao neku reakciju, da li blago klimnuo glavom, da li je trepnuo… Sledećeg dana mu je odnela ćebe i kada ga je pokrila rekla mi je da je videla reakciju na njegovom licu, kao blagi osmeh – priča:
„Da je mogao da čuje rekao je lekar, jer je Milanu umro otac pre dvadeset dana, a doktor je rekao da mu to ne nikako ne govore, Nije ni otac znao šta je sa njim, koliko je loše, znao je da je povređen…“.
„Znate vi kakvi su to ljudi, kakva je to porodica…“
Jednoga dana Zorica je videla Branku na terasi, po izrazu njenog lica već je znala da nešto ne sluti na dobro.
– Videla sam je na balkonu, pitam je šta se dešava, a ona mi nije rekla da je izvesno da je kraj, samo mi je rekla „Ovo je sad najteži, najkrijičniji period“. Ujutru nas je njegov brat obavestio da je umro – govori Zorica Cakić i dodaje da je tada osetila potrebu samo da zagrli Branku i da joj kaže koliko joj je žao:
– Kćerka je srela u zgradi i rekla mi je, ja sam krenula za njoj, zamolila sam je da stane, da joj izjavim saučešće…
Da je ovakav kraj ipak moguć, priča Zorica, znao je Milanov rođeni brat.
– On ne živi ovde, ali je došao kad se ovo desilo, ostavio je posao, sve, da bude tu, da bude uz njih, podrška majci. Znate vi kakvi su to ljudi, kakva je to porodica… – sa tugom u glasu priča ona.
O Milanu i njegovoj porodici govori samo biranim rečima i tvrdi da bi tako bilo da pitamo bilo koga od komšija u zgradi.
– On je bio divan čovek, volela sam da razgovaram sa njim… Cela porodica je divna, dobri su ljudi, obrazovani, ugledni. Milan je studirao mašinstvo, nije se ženio, roditelji su mu obrazovani, majka mu je inženjer, radila je kao direktorka, otac, brat, ma nemam reči – zaključuje Zorica.
Komšije koje su saznale za Milanovu sudbinu potresene time što je zadesilo njega i njegovu porodicu.
– Nisam ga videla neko vreme, ali nisam znala šta je u pitanju. Bože, pa pre dvadesetak dana je umrlica njegovog oca stajala, strašno, kakva nesreća – rekla je jedna komšinica.
Dodaj komentar