Počelo je otimanje –  menja se zakon o eksproprijaciji da bi lakše i brže poklanjali strancima zemlju srpskog seljaka

Skoro u isto vreme, u skupštinskoj proceduri našli su se Zakon o referendumu i izmene Zakona o eksproprijaciji.

Prvi se dovodi u vezu sa projektom „Jadar“ i „Rio Tintom“– odnosno krčenjem puta za nesmetano eksploatisanje litijuma.

S druge strane, izmene Zakona o eksproprijaciji takođe bi mogle da koriste ovom projektu, pre svega ako vlast Jadar proglasi projektom od javnog interesa, piše portal Nova.rs.

– Do sada smo imali zakon, kao i sve druge zemlje, za koji smo znali da se zemljište oduzima uz naknadu kada država otkupljuje zemlju ili objekte zbog puteva ili nekih velikih projekata.

Sada u predlogu izmena zakona se prvi put pominje davanje zemljišta, odnosno eksproprijacija zemljišta po međunarodnom ugovoru čak i privatnog zemljišta i privatne imovine, gde spada i privatno poljoprivredno zemljište.

To je veliki problem za nas poljoprivrednike, koji generacijama stičemo i formiramo posed. Strašno je da preko noći ostanemo bez svega.

Mi poljoprivrednici smo izričito protiv takve izmene zakona i borićemo se svim sredstvima. Mora se sprečiti donošenje jednog takvog zakona – kaže predsednik Saveza poljoprivrednika Banata i koordinator Odbora za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije, Dragan Kleut za Danas.

Hitne izmene zakona su isključivo u interesu Linglonga, Rio Tinta, Al Dahre.

– Naša iskustva kao poljoprivrednika sa ovom vlašću su jasna, imamo situaciju da su nam ukinite subvencije po hektaru u ratarskoj proizvodnji sa 14.000 na 4.000 dinara i ograničenje subvencija na samo 20 hektara.

Imamo totalno ukidanje regresa za gorivo i plaćamo punu cenu goriva. Nije istina da ne znaju očemu se radi i zašto su subvencije potrebne poljoprivredi, jednostavno imaju ozbiljnu želju da nas sklone naprave svoje stranačke poljoprivrednike.

Pogledajte, u svakom selu Vojvodine njihovi rade svu državnu zemlju, koju su nekada radile desetine porodica a sada radi jedan, isključivo njihov član – objašnjava Kleut za Danas.

Kako se navodi u predlogu, ubuduće če svi postupci oko eksproprijacije biti vođeni po hitnom postupku. Zbog čega se uvodi hitnost ako se smanjuju rokovi postupanja nadležnih organa nije objašnjeno.

Ubuduće će izvođač radova moći privremeno, a za potrebe smeštaja radnika, materijala, mašina, da uzurpira zemljište čak šest godina.

Zakonski maksimum je tri godine, ali uz zahtev korisnika eksproprijacije, uzurpacija zemljišta može biti produžena na još tri.

Jedna od ključnih izmena odnosi se na član 20. Zakona o eksproprijaciji.

U njemu se navodi, između ostalog, da Vlada Srbije može utvrditi javni interes i „radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za republiku Srbiju, a projekat se realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Republika Srbija“.

Ovo bi u praksi moglo da znači mnogo toga.

U razgovoru za list „Nova“ profesor sa FEFA fakuteta Goran Radosavljević objašnjava da se ta odredba može široko tumačiti.

– To bi, recimo, moglo da znači da svaki ugovor o kreditu, koji mora da prođe verifikaciju Skupštine Srbije, time postaje međudržavni. Time, potencijalno, svaki projekat koji se pokriva tim kreditom može biti proglašen projektom od javnog značaja – kaže Radosavljević.

Ista stvar je i sa strateškim partnerstvima. Srbija je takva dokumenta potpisala sa Italijom, Francuskom, Azerbejdžanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

– Dakle, mi imamo strateško partenrstvo sa UAE. To znači da recimo, ako Al Dahri treba zemljište u Vojvodini kao deo nekog budućeg projekta koji proizlazi iz strateškog partnerstva, to može biti proglašeno javnim interesom, a zemlja eksproprisana (oduzeta uz naknadu) – objašnjava sagovornik.

Za projekat „Rio Tinta“ stvar bi mogla dodatno da se olakša usvajanjem izmena zakona o eksproprijaciji. To je već učinjeno, tvrde stručnjaci, Zakonom o referendumu.

Usvajanjem zakona o referendumu, u Srbiji neće biti potrebno da izađe polovina upisanih birača, već će odluku o bilo kojem važnom pitanju moći da donese manjina.

Stav struke je da to može da se iskoristi za čitav niz zloupotreba, pre svega na referendum o „Rio Tintu“, koji je vlast nedavno najavila.

Zakon o referendumu jeste usklađen sa Ustavom iz 2006.

Međutim, struka navodi da je problematično to što njegovim usvajanjem sada nemamo cenzus ni na referendumu na lokalnom nivou. Hipotetički gledano, to bi moglo da znači da može da izađe 10 birača i da odluku donosi većina od tih 10 ljudi.

Vlast menja pravila referenduma i lešinarskim korporacijama servira prirodna bogatstva na tacni